Čistokrvna

Bez tebe

Cim smo izasli on se odvojio od mene i pretvorio se u vukodlaka dok sam ja naskocila na njegova ledja i krenuli smo ka nasoj litici,barem ja tako mislim,jer verujem da bi tu trebao da mi kaze poslednje zbogom.Cim smo stigli ja sam sisla sa njega i krenula sam ka litici a on se pretvorio u coveka i u stopu me je pratio.Zagrlio me je od pozadi i poljubio me je u vrat i tiho je krenuo da sapuce.

K:Ne znam kako cu da zivim bez tebe....

Tiho je rekao dok su mu usne bile prilepljene za moju kljucnu kost.Cuo mu se strah u glasu u kojem je uspeo da se provuce jedan potisnut jecaj.Oci su mu bile pune suza i jedna je ispala i pala mi je na rame.To me je toliko uznemirilo da sam se ja otrgla iz njegovog zagrljaja pokusavajuci da zadrzim suze.Nisam uspela,plakala sam dok su mi se tihi jecaji prelamali preko usana.Obrisala sam suze jagodicama prstiju i zatvorila sam oci na kratko pokusavajuci da zaustavim suze,i izgleda da mi je uspelo.Vise ne placem ali taj kratki vremenski period je bio dovoljan da on stoji na ivici litice i da me gleda pruzajuci ruku kao sto je to radio Apolon u mojoj halucinaciji.Mozda i sad haluciniram,jos uvek se ne osecam svesnom,kao da sve ovo prozivljavam,kao da je sve ovo san,ali nije,samo surova realnost koju ne mogu da izbegnem.Prisla sam mu polako pruzajuci ruku,a on je stajao i cekao me je polako sireci osmeh pored koga su klizile suze.Stigla sam do njega i pruzila sam mu ruku mazeci njegovu podlakticu.On se jos jace nasmejao i ako su mu suze pretile da iskliznu preko donjeg kapka.Bacila sam mu se u zagrljaj ne razmisljajuci.On me je nakon nekoliko sekundi zagrlio jako i odvojio je usne jednu od druge poksavajuci nesto da mi kaze.

K:Da li zelis da umres,sa mnom?

Na to sam zanemela i nisam znala sta da mu kazem.Pokusala sam da izustim nesto medjutim on se bacio sa litice dok sam mu ja jos uvek bila u zagrljaju,nije hteo da me pusti dok mu se kosa vijorila u vazduhu.Pogledala sam ga i  oci su mu bile zatvorene a brada prislonjena na moje celo.I ja sam zatvorila oci jer ne zelim da gledam susret sa smrcu.Pali smo u vodu i polako sam gubila dah.Otvorila sam oci i nisam ga videla oko sebe.Izasla sam na povrsinu nekako i gledala sam oko sebe,sve sto sam videla su stene i voda koja se klatila oko mog tela.Nema ga,pocela sam da vristim i dozivam njegovo ime,ali nije se odazivao. Pocela sam da panicim i suze su mi lile niz lice dok sam polako gubila glas nesposobna da ga dozivam jace,i ako verujem da sam se toliko jako drala da imam osecaj velikog pritiska mog plitkog disanja i ubrzanog rada srca.Zatvorila sam oci i prestala sam da plivam,cekala sam da polako potonem na dno,sto se desavalo,polako ali sigurno,protivila sam se uzimanju vazduha po zadnji put kako bih sto pre umrla,sa njim.Tonula sam polako u pocetku,a zatim me je nesto na pola puta povuklo sebi u zagrljaj,otvorila sam oci i videla sam njega kako me gleda,nasmejala sam se i izgubila ono malo vazduha sto sam imala u plucima,taj vazduh je otisao u vidu malih mehurica, osecala sam se kao da gubim svest i oci su mi se polako zatvarale ali sam jos uvek bila svesna svega.On cim je video moju glavu koja je pala na njegovo rame krenuo je da pliva ka povrsini i ka vazduhu koji mi je u ovom trenutku bio preko potreban.Zadnje cega se secam je trenutka kada dolazim do vazduha i kada disem duboko i brzo otvaram oci gledajuci ga kako se smeje,onako kako samo on zna.To je i meni izazvalo tihi osmeh dok pokusavam nesto da mu kazem dok osecam da cu opet zatvoriti oci,i opet pasti u nesvest.

Ja:Volim te...

Tiho sam rekla dok mi se glas iskradao izmedju osmeha a voda mi je izlazila iz usta zbog pritiska u mojim plucima usled gutanja vece kolicine vode.Polako sam zatvarala oci i ako idalje nisam bila sigurna da li sanjam ili se sve ovo desava,ali vise bih volela da sanjam.I da,volim Kajla,ali ne vise od Apolona,ali ne zelim da mu polomim srce na takav nacin,tako sto cu mu to reci,on to nije zasluzio, niko nije...Secam se kako on doziva tiho moje ime pokusavajuci da me vrati u zivot u koji izgleda da me se ne vraca...

Budi me jak pritisak u grudima i u sledecem trenutku iskasljavam vodu u malom mlazu koji mi tece bradom pomesan sa mojom pljuvackom izgleda.Otvaram oci i vidim Kajla koji me naginje da bih mogla da iskasljem svu vodu koja mi se nakupila u plucima usled ovog dozivanja smrti,kako bih ja to nazvala.Nalazimo se na nasoj litici,on kleci pored mene a ja izgleda lezim i gledam ga zbunjeno dok mi on mazi obraz levom rukom dok mu desna ruka drzi moju glavu.

K:Mozes da biras....

Ja:Ne zelim...

Rekla sam u kratkom dahu dok je on skrenuo pogled sa mene a lice mu je promenilo boju,mislim da sam rekla pogresnu stvar,ali bi jos gore bilo da sam cutala...

K:Zaboravi me...

Ja:Kako?

K:Kako znas i umes,ja ne zelim da pokusavam jer znam da za mene nema nade...

Tiho je promrmljao ali sam ga ipak sve razumela.Podigla sam ruku i prislonila sam je na njegov obraz i okrenula sam mu glavu tako da vise ne gleda u prazno nego da gleda u mene.Nasmejala sam se na sta se i on nasmejao pokusavajuci da sakrije tugu pokrivenu bezdnanom duse.

Ja:Hej,ne pricaj tako,zaboravices me,vrlo brzo,videces....

Pokusala sam nekako da ga utesim i ako znam da nema spasa ni meni ni njemu,i da pored toliko ljubavi koja je izgleda obostrana,ja ipak vise volim mog muza,i verujem da Kajl to zna,ali ne zeli to da prizna ni sebi ni meni,i iskreno to mi je skroz razumljivo.Ni ja ne bih tako nesto sebi priznala,cisto jer ne zelim jos vise da se mucim.Spustila sam ruku a on nije imao nista vise da mi kaze.Samo me je polako podigao u narucje i poljubio me je u celo dok je malaksalost preovladavala mojim telom i celokupnim imunim sistemom,dok njemu izgleda nista ne fali,jer ipak je on vukodlak,a ja covek,tako da nemam pravo da se zalim na bilo sta,spasio mi je zivot,i verujem da cu mu vecno biti zahvalna na ovome.