Čistokrvna

Čisto srce

''Cujem seko,cujem...'' Tiho je izgovorila Veronika kroz razvuceni osmeh,lagano kuckajuci noktima o crveni naslon za ruke na prestolu sa zlatnom lavljom glavom.Brzo je promenila ekspresiju lica kada je trcecim korakom u sobu uleteo Gustav.Vidno zabrinut je pozvao njeno ime izbacujuci  je iz transa u kojem je bila.Trznula se na njegovo dozivanje i brzo ga je pogledala deleci njegovu zabrinutost.

G:On umire...

Rekao je sav zadihan cekajuci njenu reakciju.Na to je ona brzo ustala zarivsi nokte u zlatnog lava od besa.Potrcali su ka spavacoj sobi u cijem je centru bila ogromna postelja na kojoj je lezao iznemogli starac.Udisao je duboko drzeci se za grudi,jer mu je to bila zelja,da umre sa rukom na srcu.Veronika je prisla postelji oprezno,obazrivo,kao da veruje da ce je nemocni starac povrediti. Klekla je pored njegove postelje na sta je on uz blagi osmeh pruzio ruku i pomazio je po obrazu. Brzim refleksom je zgrabila njegovu ruku i poljubila je ispustajuci suzu iz zakrvavelih zlatnih ociju.Gustav je seo na postelju pored njega.Primetio je da se starac trese od hladnoce te ga je nezno pokrio,rukom prelazeci preko posteljine.Stresao se od hladnoce Veronikinih ruku koje su obgrlile njegovu naboranu saku stezuci pesnicu.Volela ga je,on ju je odgajio,cak joj je bilo tesko da gleda njegovu smrt,ali njene suze su pokazivale ljutskost koje je barem malo ostalo,duboko skrivene pod pozudom za kovanicama satkanih od belog zlata,oznacenih grbom Kingsela,koje su je verno cekale zakljucane u riznici.Starac,dirnut njenim laznim sazaljenjem je zaplakao brisuci suze drugom rukom,mislio je da su ga voleli,ali njima je bilo u interesu samo kruna koja je bila na njegovoj glavi,a koju ce naslediti onaj kome je on preda,a sudeci po kolicini ljubavi koju Veronika glumi,i suze staraca koje simbolisu njegovu naklonost prema njoj,mozda je ona ta kojoj ce Torij podariti vlast.

T:Gde....Gde je Glorija?...

Jedva je umorni starac prevalio preko usana svoje pitanje koje je isprovociralo dvoje unucadi koji su bdili nad njegovom posteljom,lagano odizuci glavu od jastuka,koristeci Veronikinu ruku kao oslonac.

V:Deko ne naprezi se....

Rece mu neznim,umiljatim glasom,uhvativsi ga za celo i spustajuci njegovu glavu nazad na jastuk.Pomazila ga je po sedoj,pri krajevima loknastoj kosi dok je vracala ruku uz telo.

T:Gde je...moje slatko dete?

Ponovo je starac progovorio na sta je Veronika ponovo snuzdila izraz lica.Matori Torij je bio jako vezan za Gloriju,jer je bio odvojen od nje celog njenog zivota,a osecao je da treba da je cuva,da bude uz nju i da je stiti,a uostalom,toliko je licila na svoju baku,od koje je pored ociju nasledila  glavnu definiciju Cistokrvne,apsurdno cistu krv,nesposobnu da primi vampirski gen,ostavljajuci je covekom,prepustenim na milost i nemilost mocnijim...vampirima.

V:Deko ona dolazi da nas ubije,a ti pitas za nju....

T:ššš....

Ucutkivao ju je starac stavljajuci njegovu ruku koju je ona drzala medju svojima preko njenih usana prekidajuci je da zavrsi recenicu,i da bar jos malo uvredi njegovu miljenicu.Nezno je sklonio ruku sa njenog lica,nekako je izmigoljivsi iz njenih ledenih saka,i stavio je preklopljenu zajedno sa drugom rukom na njegove grudi.Zatvorio je oci i spremao se svakog trenutka da ode i ostavi svoju,za njega jos uvek malu,decicu.Dok su mu oci bile zatvorene,Gustav i Veronika su se tiho,gestikulacijom domundjavali ko ce od njih dvoje da ga pita za nasledstvo krune.

G:Pitaj ga ti,tebe vise voli...

Rekao je Gustav znajuci da ce ga ona razumeti,posto je bila jako spretna u citanju sa usana,a pritom je kao vampir odlicno cula,kristalno jasno razumejuci njegove sapate.Odmahnula je rukom pokazujuci mu da se skloni i napravi joj mesta da brijira u svojoj savrsenoj glumi.

V:Deko...

Uvijala se oko njega hvatajuci ga za skrtene ruke.Starac otvori oci i pogleda je prekorno,vec znajuci sta ce ga unuka pitati.

V:Kako si?...

Starac krajnje iznenadjen sto ga Veronika nije pitala za presto se nasmeja pa podize pogled na Gustava koji je svoj odmah spustio,izbegavajuci kontakt ocima sa njim.

T:D...dobro....sam....

Rece starac kroz osmeh gledajuci je sa suzama u ocima.Ona mu se nasmeja te ga pomazi po obrazu,a on raskrsti ruke te je uhvati za rucni zglob.Veronika uhvati priliku te ga umiljato upita:

Deko,ko ce naslediti presto?...

Starac joj obgrli dlan svojom,od starosti smezuranom rukom,i pokaza drugom da se sagne i da mu pridje,da bi joj on ocigledno sapnuo svoj odgovor. Ona primace uho njegovim usnama,a on polako pocne da prelama reci preko istih,gotovo necujno za svakog osim za nju.

T:Presto...ce naslediti....onaj...cistoga srca....

Mucio se da izgovori njegove,izgleda poslednje reci.Ona se odalji od njega gotovo zabezeknuta njegovim odgovorom na sta starcu odmah zastade dah,te se izbeci u nju pokusavajuci da dodje do vazduha.Ona se uplasi kada je primetila da starcev stisak polako popusta.Torij zatvori oci,a njegova ruka spade sa njene.Umro je...Ona,bez imalo sazaljenja skloni ruku sa njegovog lica i sastavi pogled sa Gustavom.

G:Sta je rekao...

Upita je on gotovo isto iznenadjen kao i ona.Veronika skloni pogled sa njegovih ociju te se namrsti u neverici.

V:Rekao je da ce presto naslediti onaj koji ima cisto srce.

G:Ali to nije moguce,od nas troje niko nema cisto srce,svi smo zivotinje...

V:Gresis brate,gresis...Glorija je ona kojoj cista krv tece kroz srce,mozda je matori na to mislio....

G:Samo se moli da čiča greši...

Na vrata pokuca sluga,osetivsi smrad mrtvog tela sto ga je zabrinulo,da to nisu slucajno njegovi vladari,koji su mu podarili vecni zivot u zamenu za zastitu do poslednjeg trzaja.Njih dvoje se okretose ka njemu,na sta je on,spustivsi pogled progovorio:

Xxx:Da li je sve uredu princezo?

Obratio se njoj,verovatno naklonjen njenoj nekonvencionalnoj lepoti.

V:Samo mi skloni ovu mrtvu vrecu kostiju iz dvorca...

Rece ona ustajuci sa kreveta i izlazeci iz prostorije namrstena spolja,a razocarana iznutra,jer zna da ona,koja bi ubila svoje najrodjenije za vladavinu,definitivno nije ona sa cistim srcem.Znala je da je Glorijino srce kao u deteta,da je mala,naivna,beskrajno dobra i sazaljiva devojcica koju je Torij obozavao.Kako je prosla pored svog poniznog sluge,on joj se pokloni,bez obzira sto ga je ignorisala,on je gajio nade i skrivena osecanja prema njoj,a on je za nju bio samo igracka,samo prolazna i gotovo nebitna pojava...Veronika se zaputila ka glavnoj dvorani sa prestolom,ne obaziruci se sto je upravo izgubila jedinu osobu koja nikada nije bila spremna da je izda,i koja je uvek bila tu za nju,ali nije je mnogo pogadjalo,jer je sa starcem,otisla i sva njena ljutskost.Otisla u nepovrat.Gustav je isao sa njom,znao je da ne sme da je ostavi ni na sekundu samu,znao je da ne sme da joj okrene ledja ni na trenutak,jer bez obzira sto mu je sestra,bila je spremna da mu probode noz kroz srce u bilo kom trenutku,isto kao sto je to uradila Gloriji.