Čistokrvna

Sta sad?

Nakon prelepog prizora Magdalene i Ricarda kako se klececi ljube usnama koje su okupane njihovim suzama,meni se gubi film i ne secam se nicega,secam se samo trenutka kada se budim u postelji,u svojoj kuci,u odeci  u kojoj sam bila.Ustajem i zaticem Apolona kod prozora kako gleda u daljinu.Bela kosulja se slivala preko farmerki dok je bila ispasana.Polako ustajem i gazim bosim stopalima laminat i tepih.Prilazim mu iza ledja i ljubim ga u vrat,on samo duboko uzdise.Okrenuo se i prilazio je zubima do mog vrata, zaustavila sam ga drzeci ga za ramena,na sta je on povukao glavu i skrenuo pogled.

Ja:Ne zelim da budem jos vampir,pusti me barem do njegove sahrane da ostanem covek...

Pomazio mi je lice kratkim i brzim potezom a zatim je otisao bez i jedne reci iz sobe,ne znam sta se upravo desilo ali izgleda da bi trebalo da budem spremna za Kajlovu sahranu,jer poznajem Apolona po nacinu na koji cuti,godine zajednickog zivota su mi razvile sesto culo,koje i on takodje ima,i ne koristi ga cesto,ne treba mi prokleti prsten da bih procitala njegove misli,i bez moci Kingsela ja znam njegov um bolje nego sto ga on sam zna.Prisla sam ormanu polako,tiho,otskrinula sam ga polako i izvukla sam dugu,crnu,leprsavu haljinu od satena koja mi je delovala jako prikladno.Nije mi trebalo mnogo,jednostavno sam vezala elegantu pundju i malo popravila sminku.Spustila sam pogled na kratko namestajuci sminku za mojim stolom,pogledala sam ponovo u ogledalo i prepala sam se. Apolon je stajao na vratima i gledao je u mene preko ogledala,bio je u crnoj kosulji na kojoj je nekoliko dugmadi bilo otkopcano,i nosio je crne pantalone,bio je verovali ili ne bos.Okrenula sam se i pogledala sam ga a on je samo spustio glavu.Prisla sam mu i pala sam mu u zagrljaj.

A:Nemoj da nosis cipele....

Sapnuo mi je tiho na uvo.

Ja:Zasto?

Pitala sam ga sa velikom dozom znatizelje...

A:Videces...

Rekao je dok se odvajao od mog zagrljaja i drzao me je za ruku dok me je nezno povlacio da idem njegovim koracima.Izasli smo napolje,a za cudo kuca je bila prazna,nije bilo nikoga.

Ja:Gde su svi?

A:U lovu....

To je zadnje sto smo progovorili s' obzirom da je stao potpuno ispred mene i zaklonuo mi ono malo zracka Sunca koje me je obasjalo,ali je zato njegov polu-otkriveni grudni kos sijao.Sagao se i uhvatio je moje noge podizuci mi haljinu,posto sam na trenutak ostala bez ravnoteze uhvatila sam se za njegova ramena a on je ustao i bez ikakve reci je krenuo da trci.Zatvorila sam oci jer me je vetar nemilosrdno samarao pa sam sakrila lice na njegovom desnom ramenu.Odvojila sam glavu od njegovog ramena i otvorila sam brzo oci,na moje iznenadjenje nasli smo se na obali i zacuo se sum vode,sum mora...

Ja:Sta sad?

Na to sam cula njegov ironicni kikot i krenuo je da pretrcava vodu toliko brzo da je jedva nogama doticao njenu povrsinu,na to sam vrisnula jer sam se jako uplasila i stisnula sam lice dok sam cvrsto drzala njegovu kosulju,a noge i stopala su mi neprekidno zapljuskivali divlji talasi koji su ocigledno isli u suprotnom smeru od nas.Nije mi smetalo jer je to bilo slicno blagom mazenju mojih stopala i mojih listova i Apolonovih saka koje su bile smestene na mojim butinama.Prelepi prizor,zvuk galebova i pejzaž prelivanja boja plavim nebom je bilo nezamislivo,magicno iskustvo koje cu pamtiti celog  mog zivota.Nakon nekoliko trenutaka smo se nasli na klifovima Mohera gde ce Kajl biti sahranjen.Kada smo dosli do podnozja klifova on je skocio i krenuo je da se penje dok su se komadi kamenja lomili pod njegovim prstima,za samo nekoliko sekundi pojavili smo se na sahrani koja nije pocela bez nas. U travi sam nasla mali venac koji je igleda svez,ne znam kako se nasao tu,ali sam ga ipak uzela i stavila na glavu.Prisli smo ostalima koji su bdili u crnim svecanim odelima pored kovcega u kome je bio Kajl, sada znam kako se Ricard osecao,pocela sam da palcem i da tiho jecam,prisli smo im i prvi koji mi je prisao je bio Robert kome sam pala u zagrljaj.

R:Umro je stiteci te,i ja bih isto uradio sa plavu krv...

Ja:Nisam ja toliko posebna....

R:Veruj mi jesi...

Rekao mi je dok se odvajao od mog zagrljaja.Vratio se na svoje mesto i krenuli su da ga spustaju u raku,nisam mogla da gledam taj prizor i otisla sam na ivicu klifova dok mi se svasta motalo po glavi, u ostalom jako sam zelela da skocim odatle i da me niko vise nikada ne nadje.Prisla sam uz samu ivicu najviseg vrha,naseg vrha,noga mi je polako isla u vazduh i falilo je nekoliko trenutaka da skocim,ali u tom trenutku me je neko uhvatio za rame.Vratila sam nogu natrag i okrenula sam glavu da vidim ko me je zaustavio.To je bio Robert dok je drzao u rukama otvorenu paklicu cigareta.

R:Da li si za cigaretu?

Ja:Naravno...

Rekla sam mu kroz suze dok sam izvadila jednu cigaretu a on mi je pruzio upaljac.I on je uzimao cigaretu za sebe i vracao je paklicu nazad u dzep od sakoa.Pruzila sam mu upaljac sa upaljenim plamenom a njegova cigara se brzo zapalila i konacno smo mogli nekoliko trenutaka na miru da popricamo o svemu sto se desilo....

Ja:Ne mogu da verujem...

Rekla sam dok sam krenula da jecam i uzimam dim od cigarete.

R:Znam kako ti je,on je za mene bio nesto poput starijeg brata,jako mi je znacio i ne znam da li cu moci da nastavim dalje....

Na njegove reci sa pocela jos jace da jecam i da placem i on me je jako zagrlio a ja sam u tom trenutku ispustila polu-ispusenu cigaretu na travu,i jako sam ga zagrlila uranjajuci se u suzama naslonjena na njegov rever.

R:Ostavicu te samu sa sobom,da razmislis o svemu,okej?

Pitao me je tiho sapucuci,izasao je iz mog zagrljaja a ja sam samo klimnula glavom,a on je pomazio moje lice i palcem je obrisao moju suzu.Krenuo je da odvaja ruku od mog lica a ja sam ga uhvatila za podlakticu jer sam ga zelela u mom drustvu u ovako riskantnom trenutku,na sta je on polako otrgao ruku iz moje i otisao je,gledala sam u njegova ledja i siroka ramena,vratila sam pogled i duboko sam disala pokusavajuci da uravnotezim otkucaje srca.U svom tom pokusaju zatvorila sam oci i gubila sam svest polako padajuci niz liticu,Apolon je cuo moj pad i krenuo je da trci da me uhvati.