Ulazim u auto i zatvaram vrata. Minutu kasnije Harry mi se odlučio 'pridružiti' i napokon otići sa ovog mjesta. Izašli smo sa parkirališta, i svoj pogled sam usmjerila na njega. Bio je udubljen u vožnju pa nije ni primjerio da ga već par minuta promatram.
"Znaš da ne volim kada pušiš?!"- prekidam tišinu. Na brzinu njegov pogled prešao je preko mene, ali se ubrzo vratio na cestu.
"Znam."- dao je jednostavni odgovor. Uzdahnula sam prije nego li sam išta rekla.
"Ali zašto to onda i dalje radiš?"- pitala sam ga. Stiskam vrećice koje sam držala u rukama. "Zato jer me smiruje.."- vidim da nije raspoložen za razgovor. "Postoje i drugi načini da te smire."- uvjeravam ga. Zar ga nisam ja prije smirivala? "A to su?"- polagano stiska volan. Zašto više ne voli pričati sa mnom. "Ne znam... Možda šetnja ili tako nešto..?"- govorim ne sigurno. Nisam očekivala to pitanje. "Hah, ti se šališ!?"- smije se. "Ozbiljna sam!"- pokušavam prikriti svoj slabi glas koji bi me mogao 'odati'. Nisam ozbiljna, nikada nisam bila, pored njega. "Aha.."- tiho govori. "Što tebe smiruje?"- pita me. "Zašto mijenjaš temu?"- prekrižila sam ruke. "Ne mijenjam, samo me zanima što tebe smiruje."- pogledala sam kroz prozor. Snijeg sve više i više počinje padati. "Ako ti kažem.. Hoćeš li...?- zastajem. "Hoću li što?".- pogledao me zbunjenim pogledom. "Hoćeš li naći neku drugu stvar koja će te smirivati?"-imam neku nadu u sebi koja mi govori da će me poslušati. "Možda.."- uhvatila sam mu ruku koja se u trenutku sa volana spustila na moje koljeno. "Molim te.!"- približila sam svoje usne njegovom obrazu i ostavila mali poljubac. Izdahnuo je. "Dobro..."- osmijeh mi se pojavio na licu. "Ti si na redu."- rekao je. "Što tebe smiruje."- ponovio je već postavljeno pitanje. "Ti Harry, ti me smiruješ."- mogla sam vidjeti mali osmijeh na licu kojeg je na brzinu sklonio. "Ne bi trebao.."- šapnuo je. "Zašto ne?"-skupila sam obrve. "Nije važno..."- ostala sam zbunjena. Zašto me on ne bi trebao smirivati? "Reci mi!"- zahtijevam. "Nije bitno!"- pokušava ostati smiren. "Nisam ti trebala reći...."- promrmljala sam si u bradu. "Nisi.."- šapnuo je . Sada se ja osjećam krivo jer sam započela ovu temu.
(...)
Oblačim se u sivi donji dio trenerke i plavu majicu. Kosu stavila u neurednu punđu i pokrila se dekom na kauču
Harry je nešto tipkao na laptopu sa slušalicama u ušima. Cijelo vrijeme izbjegava razgovor sa mnom.
Minute kasnije kada sam se udubila u film Harry je sklonio laptop i sjeo pored mene. Naslonila sam glavu na njegovo rame i opustila se. "Umm..Lol?"- pita. Podižem pogled na njega. "Da?"- skupila sam se u deci. "Pa moj 'bratić' ima vjenčanje iduću nedjelju... I pozvao me."- preokrenuo je očima. "Pa idi, mislim da će mu biti drago ako, znaš... dođeš."- objašnjavam mu. "Ali ja želim da ti ideš sa mnom.."- govori nekako 'sramežljivo'. "Aa ne!"- govorim i tako mislim. Nema šanse da idem na nečije vjenčanje, i to sa Harry-evim djetetom. "Ja neću ići bez tebe!"- govori mi. "Harry moraš ići ti si pozvan, a ja i onako nisam!"- smanjujem ton moga glasa. "Nije valjda, to zbog..?"- spušta pogled na moj trbuh. "Lol zašto se sramiš toga?"-njegove oči su udubljene u moje. "Ne znam Harry, pre mlada sam.."- govorim. "Imaš 21 godinu, neke cure zatrudne i prije!"- ovo nije svađa. Prije neko nametanje. "Imala sam 21..."- tiho govorim, da me ne čuje. "Što?"- obrve su mu u ravnoj crti, a žila na vratu se ističe. "Ništa!"- govorim. "Imala si 21? Lol kada je tebi rođendan?"- pita ljuto. "Nije bitno."- povisujem glas. "Lol. Kada. Ti. Je. Rođendan?"- suzdržava se. "Bio je 20.12"- spuštam glavu. "Prije mjesec dana? Lol zašto mi nisi rekla?"- stiska dlanove i zabija nokte u njih. "Zato jer ne volim rođendane!"- vičem. Činjenica da sam sve starija svake godine me ubija. Taj dan sam otišla kod Bell i imale smo svoju malu zabavicu, i to mi je bilo dovoljno. "I onda sam ja taj koji Tebi ništa ne govori!"- hoda nervozno po sobi. "Znaš što! Iću na to jebeno vjenčanje! Sretan?"-iznervirano ulazim u sada našu sobu. I sjedam na veliki krevet prekriven tamno ljubičastim plahtama. Naslanjam laktove na koljena i glavu spuštam na dlanove.
YOU ARE READING
Ten Days With My Devil/h.s./
FanfictionTo nije bila stvar odluke.. nisam mogla promijeniti svoj sadasnji zivot, ali mozda u jednom trenutku da sam dobila tu priliku bih.. Mozda bih zazeljela da ga nikad nisam upoznala... Ili da jesam, ali na drugi nacin. Da sam upoznala onu bolju njegovu...