Ten Days With My Devil/h.s./

12.Dio

Tišina.Izgleda moj novi najbolji prijatelj.Harry ništa nije progovorio u taxiju.Ćudno,očekivala sam da će mi držati prodike zbog onog dečka,ili se derati na mene.Ma briga me,bolje mi je ovako.Ne treba mi još jedna mama.

*

*

Gledam se u ogledalo i pitam se,odakle se pojavila ova hladna Lola.Nikad u životu ju nisam srela.Samo se odjednom uključila kad sam ugledala te oči,oči u koje sam se zaljubila.Čujem otvaranje vrata i vidim kako se Harry uputio nekamo.

"Gdje ideš?"moj blagi glasić koji sam koristila kod nepoznatih ljudi.

"Imam neka posla!"znala sam!Iako i dalje igram igru 'Osveta' to ne znaći da ja ne smijem znati gdje on ide.

Od njega nisam dobila ni jednostavan "Bok" ili "Čao!",samo grubo zatvaranje vrata.E neće Lola Jackson ovako igrati,saznat ću gdje ide i šta radi tako da ću ga pratiti.Harry-ja na ulazu u hotel čeka neki crni auto sa zatamljenim staklima.Mašem taxiju i nespretno ulazim u njega.

"Pratite onaj auto!"naredila sam sva zadihana.

Taxist me samo pogledao ispod trepavica i krenuo.Vožnja je trajala dobrih sat vremena dok napokon nisu stali kod neke kućice.Zahvalila sam taxistu i dala mu novac.Šuljam se iza kućice i vidim Harry-ja kako se svađa.Odjednom osjetim nečiju ruku na mojim ustima.Zadnje što se sjećam je udaranje glavom o neku ciglu i zamračenje.

*

*

Bol,jedino u ovom trenutku nju osjećam.Jedva otvaram oči,i primječujem da sam svezana za neku stolicu.Trgam se pokušavajući se osloboditi,ali neuspješno.

Suze mi već naviru,zašto,zašto sam ga morala pratiti a dobro znam da se on bavi nekim mutnim poslovima.Teško otvaranje vrata.Koraci koji mi se približavaju.

"Zar ti mama nije rekla da se ne petljaš u tuđa posla?!"duboki muški glas mi se upravo obračao.

"..."šutim,bojim se nešto reći.Veliki mi mrak neda da vidim.

"Nismo više tako hrabri,zar ne?!"smije se.

"Mama mi je rekla da ako nešto želim,da se potrudim da to i dobijem!"moja prva riječ,neću se više bojati muškaraca.Oni te uvijek razočaraju,slome i ostave!

"Pustite me odavde!"naređujem.

"Hah,ti misliš da je to tako lako!?"moram se izvući odavde što prije,ili to ili sam mrtva.

"Što ti znaći ime Harry Styles!"pitao je ozbiljnim glasom.Hah,do prije par dana značilo mi je sve,a sada ne vrijedi ni koliko ima crno ispod nokta.

"Ništa posebno!"govorim hladnim glasom i pokušavam prikriti strah.

"Ali ga znaš,to je bitno!"zašto je bitno,čime se on bavi da me pitaju za njega.

"A sad reci gdje je sakrio novce!"Molim!Kakve novce,on nije normalan s kim se ide petljat.

"Možda kažem,a možda ne.Ovisi šta mi nudite!?"Lola šta to radiš.Još ti samo fali da te ubiju zbog neke Harry-eve gluposti.

"Što želiš?"huh,nisam o ovome ni razmišljala.

"Želim da mi kažete sve što znate o Harry-u i pustite ga na miru!"ovo zadnje ne želim,ali mene će upetljati ni krivu ni dužnu.

"Gdje da počnem....Da Harry je..."njegovu priču prekinulo je snažno lupanje po vratima.

"Lola,jesi unutra.Molim te reci nešto!"čujem uplašeni Harry-ev glas.

"Tu sam!"čovijek s kojim sam vodila razgovor od prije par minuta sad mi je odpetljavao uže s ruku i nogu.Za par sekunda bila sam slobodna,i teška vrata su se polako otvarala.Harry me povukao u njegov zagrljaj i mogla sam osjetiti njegovo ubrzano disanje i otkucaje srca.

"Hvala Bogu da si dobro!"da,zahvaljujući njemu imati ću doživotne traume.

"Idemo odavde!"povukao me za ruku i odveo van.Njegov crni Mercedes stajao je vani,ne znam kako,ali me nije ni bilo briga.

Ušli smo unutra i Harry je počeo s ispitivanjima.

"Kako si došla do ovoga mjesta?"

"Pratila sam te!"dobro sam znala da poslije ovog mog odgovora stoji dugo blebetanje o tome kako je to opasno,da to više ne radim.Bla,bla,bla.

"Jebote Lol!Jer ti znaš kakvi su to ljudi?Dobro da sam te našao inače..."prekinuo je rečenicu.

"Inače što!"pitam s ljutim glasom.

"Ništa!"nervozno je grebao kožni volan.Par sekundi kasnije stiže mi poruka na mobitel.Ljutito kopam po torbi dok ga napokon nisam našla.

*Još nismo završili onaj razgovor!*krv mi se sledila,a napokon sam mislila da sam pobjegla od svega toga.Vozili smo se po otoku,Harry izgleda nije htio ići natrag u hotel.Bio je već mrak kad smo stigli do neke plaže.Harry je zalupio vratima od auta i izašao van.Rukama si je prolazio kroz kosu,a loknice su mu bile posvuda.I ja izlazim za njim i grlim ga s leđa.

"Oprosti,ali ti mi ništa ne govoriš.Pokušavam biti dio tvog života,a ti mi uporno nedaš."govorim tužno.Okrenuo me prema sebi i poljubio.Podigao me i odnio do pjeska.Legao je pored mene,a ja sam naslonila glavu na njegova prsa.

"Harry?.."ovo pitanje ga već stvarno dugo želim pitati.

"Da,L."govori opušteno.

"Koliko me voliš?"i evo ga,pitanje na koja svaka djevojka želi odgovor.

"Do mjeseca i natrag!"prstom je pokazao na mjesec koji je večeras bio pun.Nasmiješila sam se.U tom trenutku zazvonio mi je mobitel.Nepoznati broj,ali svejedno sam se javila.

"Da"javljam se.

"Oprosti,ovdje onaj dečko s kojim si pričala na brodu.Rekla si da se možemo jednom naći pa sam mislio.....ako si sutra slobodna?!"