Ten Days With My Devil/h.s./

92.Dio/I did it/

Mogla sam ćuti korake koji mi se približavaju.
Stiskala sam kovertu u ruci i pokušala smiriti otkucaje srca.
Disanje mi je isto bilo poremečeno i bojala sam se da me možda čuje.

Kroz 'šipke' ormara mogla sam vidjeti Zayn-ovu figuru koja je samo nekoliko koraka udaljena.
Kroz glavu mi prolaze bezbroj misli o tome što bi napravio kada bi me zatekao ovdje.

Najgore je bilo to što su me moje misli ubijale i nisu mi dale da razmislim o situaciji.
Progutala sam knedlu u grlu i nadala se najgorem.
Čak ga ni ne poznajem dovoljno da znam što bi napravio.
Jebeni strah prevladava u meni, bojim se, jebeno se bojim što će napravit kada otvori ormar.
Nadam se nekom spasu, nečemu što bi me izvuklo iz ove situacije.

Ruka mu je već bila na ručki ormara i samo jedan pokret je falio da ih otvori.

To je i namjeravao napraviti dok ga nije prekinula zvonjava telefona.

Izdahnula sam snažno te prekrila usta rukom.
Olakšanje je prevladalo u meni, sada sam bila sigurna da će sve biti u redu.
Iako to još nisam znala.

Zvonjava se i dalje ćula kao i Zayn-ovo iznervirano disanje i hodanje.
Kada je vidio zaslon mobitela preokrenuo je očima.
Brzo je ga je prislonio uhu i rekao jedno tiho "Halo".

Mali glasić se čuo, ali ne dovoljno da mi ga mogla razumjeti.
"Ne,"- Zayn je rekao sada već normalnim glasom.

Uzeo je držeći u jednoj ruci mobitel, crnu kožnu jaknu i ključeve.
Iz sobe je izašao kako je i ušao, brzo i neočekivano.
Napokon sam mogla izaći iz ovog malog prostora koji se naziva ormar.
Sada je bolje da otiđem u sobu i pogledam kovertu koja je već bila pomalo zgužvana.

Zatvorila sam vrata i ubrzo bila u hodniku. Zayna nije bilo na vidiku pa sam mogla bezbrižno otići u 'moju' sobu.

...

Sjela sam na krevet i upalila malu noćnu lampu pored mene.
Svjetlo nije bilo prejako ali bilo je dovoljno da mogu vidjeti što se nalazi u koverti.

Inače baš i nisam bila spretna u otvaranju koverta ili bilo čega sličnog pa sam ju pokidala.

Iz tako male koverte ispale su slike i papiri koji su bili savinuti kako bi stali unutra.

Nisam se iznenadila što sam na slikama bila ja. Tome sam se mogla i nadati.
Ali, ono što me je iznenadilo je to što je među papirima bio moj rodni list. Na njemu je pisalo sve važnije o meni.
"Odakle mu to?"- prošaptala sam sebi u bradu.
Nakon toga su uslijedili moji zdravstveni papiri na kojima piše od čega sam se bolovala kao dijete i na što sam alergična.

Dohvatila sam svoj mobitel i kada sam ga upalila vidjela sam da je već dosta kasno.

Uslikala sam papire i poslala ih Harry-u sa naslovom 'L.J.'.

Poslati ću mu poruku da dođe po mene, ali tek kasnije, kada svi u ovoj kući budu spavali.

Sada imam nešto što moram napraviti, nešto što će me zapravo natjerati da zaboravim neke stvari.

Uzela sam jaknu te se obula.
Vidjela sam u blizinu neko jezerce i moram doći do njega.

....

Šetnja je bila kratka, ali trebalo mi je barem malo zraka.
Jezerce je bilo okruženo stablima i pošto je bila noć djelovalo je pomalo jezivo.

Moglo se tu i tamo čuti poneki šum u obližnjem grmu.
Nije bilo ništa strašno, ali bi se ja svejedno svaki put naježila.

Ruku stavljam u džep kaputa i vadim malu kutijicu. Onu što sam našla u stanu dok sam tražila ključeve.

Vadim prsten iz nje i promatram ga.
Lijep je i stvarno svaka djevojka sanja da ima jedan ovakav.
Ali, nažalost, ja nisam jedna od njih.

Približavam se vodi koja je ledena na dodir.
Udišem i po zadnji put razmišljam o onome što ću učiniti.

Ipak pobjeđuje ona strana koja me uvijek vukla prema ogromnim nevoljama.
Nerazumna strana.

Zamahnula sam rukom i bacila prsten u jezerce, zapravo nisam bacila samo prsten, bacila sam i novce potrošene na njega te prošlost koje sam se na neki način oslobodila.

Sretan Uskrs svima koji ga slave sa malim zakasnjenjem:)
Oprostite sto nisam dugo objavila nastavak, nemam vremena u zadnjih nekoliko tjedana :/
Planiram zavrsiti TDWMD 100-tim nastavkom vec dugo vremena samo to jos ni jednom nisam rekla, pa zelim da se radnja zapetlja i tek u zadnjem nastavku raspetlja :$

Vote/ komentar
Ly:*