Savršeno nesavršeni (Završena)

9. deo

Uhvatio me je za ruku i stegao je.
O: ,,Želiš li da ja pričam sa njim?"
J: ,,Nikako. Neće razumeti."
Telefon na kauču mi se oglasio ponovo. Sada sam ga uzela i videla poruku koju je malopre napisao Ognjen.
J: ,,Predložio si mu da napravimo pauzu?!"
Pogledala sam oko sebe. Rano je ujutro a pored mog dranja verujem da će mi neko ubrzo pokucati na vrata.
O: ,,Jesam. Zahvalićeš mi nekada kada budeš svesna da sam ti učinio uslugu."
Pročitala sam Alekov odgovor.
-Šta se dešava? Zašto? Nemoj da mi odbijaš pozive.
I, kada je narednog trenutka pozvao, iz ruke mi je Ognjen uzeo telefon i uradio suprotno od Alekove želje.
J: ,,Zove me."
O: ,,Šta će da ti kaže? Da ne treba da raskidate a vara te na svakom uglu."
Ponovo je počeo nešto da kuca po tastaturi.
O: ,,Smatram da nema smisla da nastavljamo."
Čitao je naglas rečenicu koju mu je poslao.
Odgovor od Aleka je odmah stigao.
-Dolazim da popričamo.
O: ,,Nema potrebe. Pored mene je Ognjen, iako bi ti trebalo da si sada na njegovom mestu, ali nisi. Neka ti je sa srećom sa novom drugaricom."
Stezala sam pesnicu sve dok mi prsti nisu pobeleli. Nisam nikada bila tako gruba prema Aleku, mada zapravo ne pišem ja sve to.
Odgovorio je narednog trenutka.
-Znam da ovo ne pišeš ti Laura, već Ognjen. Ne slušaj ga. Samo želi da nas rastavi.
Izvila sam obrve i pogledala u Ognjena. Preda mnom je sedela jedina osoba koja je zaista želela da ja budem srećna te sam ga samo pustila da preuzme čitav razgovor. Nastavio je da čita ono što piše, a ja sam sedela i gledala kroz prozor slušajući ga.
O: ,,Samo ćeš da izgubiš ugled ukoliko raskinemo i to ti smeta..."
Pogledao me je nesigurno. Ja sam mu klimnula glavom u znak odobrenja da mu to pošalje.
-Ognjene, PRESTANI. Svejedno nećeš biti sa Laurom i da raskinemo.
Ogi je zagrizao donju usnu ne bi li se nasmejao i pokazao mi je šta je napisao. Približio mi se i napućio usne izigravajući zaljubljenog.
O: ,,Oh, draga Laura Filipović, ja sa očajem čekam da vi raskinete sa Tasićem da bih bio sa vama."
Kroz suze sam se glasno nasmejala te nisam i dalje shvatala, kako je uvek uspevao da me nasmeši dok sam se raspadala iznutra.
Pružila sam mu ruku.
J: ,,Pa, Stevanoviću, sada sam vaša."