Savršeno nesavršeni (Završena)

98. deo

U tri po podne istog dana su dali struju te nisam trošila vreme već sam se bacila na posao. Ušla sam u bazu podataka tatine firme i pokušala da pronađem bivše zaposlene. Preskakala sam muškarce i zapisivala imena svih žena na koje bih naišla. Bilo je malo žena koje su radile u Rubriku. Godinama se taj broj povećao toliko da sada, kuda god da se okrenem, u firmi mogu da naiđem isključivo na žene, uglavnom one mlade koje zapravo nemaju veze s vezom. Tačno znam kako su dospeli na mesta na kojima su sada.
J: ,,Zašto se toliko osoba zove na slovo A?"
Preskočila sam oko trideset ljudi i odmah prešla na slovo E.
Srce mi je zalupalo kada sam ugledala ime Elizabet na ekranu.
Elizabet Milošević.
Ruka na mišu mi je zadrhtala.
J: ,,Da li je to to? Mama?"
Nemo sam gledala u njeno ime i prezime koje je obojeno plavom bojom, a strelica se pomerala gore-dole lutajući po imenima drugih ljudi.
Uzdahnula sam i nervozno stegla pesnicu.
Sklonila sam ruku sa miša i ustala. Leđa mi je oblio hladan znoj koji je učinio da se bela majica na bretele zalepi za mene.
Da li me je samo jedan klik delio od nje?
Prišla sam prozoru iz kog se videlo vedro nebo. Ni traga oluji od sinoć nema, osim pokvašenih krovova i puteva.
Vratila sam se laptopu i obeležila stranicu kao omiljenu u slučaju da mi se ponovo ugasi. Slikala sam ekran za svaki slučaj da uklone podatke.
J: ,,Ne znam šta da očekujem od tebe."
Tata je uvek bio nepredvidiv.
Pritisnuvši na mamino ime otvorila se nova stranica. U desnom uglu se pojavila njena slika iz mladosti. Pored su se nalazili svi podaci o njoj.

Elizabet Milošević Filipović...

Od daljnjeg čitanja me je zaustavilo zvono na vratima.
J: ,,Zašto sada?"
Uslikala sam ekran i celu stranu posvećenu ovoj ženi. Pročitaću kasnije.
Neko je neprestano zvonio. Potrčala sam kako bih otvorila vrata.
J: ,,Oh, hej."
Rekla sam zadihano.
A: ,,Hej. Idemo li?"
Odmerio me je od glave do pete. On se u potpunosti sredio a ja sam izgledala kao da me je upravo poplava izbacila.
J: ,,Uf, zaboravila sam da idemo u pet."
Pustila sam ga da uđe.
J: ,,Sačekaćeš me par minuta?"
Seo ja na divan.
A: ,,Pola sata?"
Nasmejala sam se.
J: ,,Vrlo moguće."