103. deo

890 42 0
                                    

Jedno s drugim nismo ni reč progovorili čitav put do zgrade. Ja sam izbacila glavu kroz prozor i uživala u promaji koju je vetar stvarao. Misli su mi bile zaokupirane mamom i Aleksejem. Nisam mogla bistro da razmišljam. Moraću da uporedim slike koje imam u sobi sa onom koju sam pronašla među bivšim zaposlenim tatine firme. Možda mi je promakao nekakav sitan detalj. A šta ako mi se stvarno učinila ta žena od danas? Čak se ni ne sećam kako je bila građena.
A: ,,Stigli smo."
Njegov glas me je trgnuo iz misli.
J: ,,Vidi stvarno!"
Otkačila sam pojas i pružila mu kutijicu.
J: ,,Izvoli."
Stavio ju je u džep sakoa i izašao iz kola.
Nije bio raspoložen.
Krenula sam da se uhvatim za kvaku ali me je on pretekao i otvorio vrata. Pazio je da ne zakači kola pored.
Preprečio mi je put stavivši drugu ruku na sedište.
A: ,,Hvala ti što si išla danas sa mnom. Nisi bila u obavezi da to radiš."
Iz drskog stava je suviše brzo prešao u nevinašce.
Nemoj da mu se nasmeješ, Laura. Budi ozbiljna.
J: ,,Nije mi bilo teško."
Pružio mi je ruku i pomogao da izađem iz kola.
J: ,,Zeca si zaboravio."
Coknuo je jezikom i ponovo otključao kola.
Zec je u liftu zauzimao isto toliko prostora koliko i ja. Osim toga što nema noge.
Pokušali smo da ne pravimo galamu jer je već pola dvanaest uveče.
J: ,,Zapravo sam se lepo provela."
Izjavila sam kucajući šifru. Stala sam mu okrenuta leđima jer mi je obraze oblilo rumenilo.
A: ,,I ja isto."
J: ,,Laku noć."
A: ,,Laku noć."
Pogledala sam ga još jednom i uputila mu osmeh pre nego što sam ušla u stan.
Posmatrala sam hodnik dok sam se izuvala. Neki loš predosećaj me je vodio. Vazduh u prostorijama nije bio čist.
Uključila sam baš sva moguća svetla i uzela metalnu šipku u ruke.
Proveravajući sumnjičavo svaki ugao ni na šta nisam naišla. Začulo se šuškanje iz kabineta. Tlo pod mojim nogama je iznenada nestalo. Par koraka me je delilo od belih vrata koji su mi se učinila kao večnost.
Progutala sam knedlu i uhvatila se za kvaku. Grašci znoja su mi oblili čelo.
J: ,,Skala si s prozora a nećeš moći da se suočiš sa provalnikom. Koješta."
Naglo sam otvorila vrata i upalila svetla. Nikoga nije bilo. Duvala je promaja iz prozora koji je bio širom otvoren.

Savršeno nesavršeni (Završena)Onde histórias criam vida. Descubra agora