Savršeno nesavršeni (Završena)

144. deo

Kucanje na vratima me je trglo iz misli.
N: ,,Laura, došao je neko, ne znam da li smem da ga pustim."
Sklonila sam glavu sa Markovog ramena.
J: ,,Aleksej."
Skočila sam s kreveta zamalo se srušivši na pod.
Otvorila sam vrata.
J: ,,Da, naravno, pustite ga."
Prošla sam pored Natalije potrčavši niz stepenice. Preskakala sam po jedan stepenik držeći se za rukohvat.
Prestigla sam čuvara i sama otvorila vrata. Bosa sam istrčala napolje u susret crnom džipu koji se parkirao nasred dvorišta.
Zanemarila sam bare i sitno kamenje koje mi se urezalo u stopala.
Skočila sam Alekseju u zagrljaj. Podigao me je visoko i stegao čvrsto.
J: ,,Došao si!"
Poljubio me je i spustio na zemlju.
A: ,,Zašto si bosa?"
J: ,,Nisam se obula. Samo sam htela da te vidim."
Podigao me je kako bih svoje noge stavila na njegove.
A: ,,Kiša, blato i loše je vreme. Trebalo bi da se čuvaš."
J: ,,Sada me ti čuvaš."
Nasmejao se dotakavši mi nos njegovim.
A: ,,Mislim da ću te mnogo bolje čuvati ukoliko počneš da me obaveštavaš o svojoj lokaciji i namerama."
Zatvorila sam vrata automobila iza njega.
J: ,,Hajdemo unutra."
Pogledao je u obezbeđenje kod kapije i pored ulaznih vrata.
A: ,,Čisto da znaš da će Ognjen uveče svratiti."
Poljubio me je u vrat i uzeo u naručje.
A: ,,Nemoj više bosa da izlaziš napolje."
Zapovedao mi je noseći me prema vili. Natalija nas je dočekala s velikodušnim osmehom na licu kakav nisam ranije videla na njoj.
Aleksej me umalo nije ispustio iz ruku. Lice mu je u potpunosti prebledelo kada je ugledao Nataliju.
N: ,,Aleksej."
Umiljatim glasom ga je pozdravila.
A: ,,Mama?"
Iskolačila sam oči.
J: ,,Molim?"
Zar Natalija nema porodicu? Zar ta žena nije sama? Zar Aleksejeva mama nije član krupne firme?
Spustio me je na pod.
Nije mi dao da se odmaknem od njega uhvativši me za ruku.
A: ,,Kako? Kako si dospela ovde?"
Pokušala je da ga dotakne po licu ali se odmakao.
N: ,,Sine.."
A: ,,Ne izgovaraj tu reč. Ne zaslužuješ da budeš majka. Izdala si našu porodicu. Prvo muža, a onda svoju decu."
Uhvatio me je za struk privukavši me bliže njemu.
N: ,,Aleksej. Hiljadu puta sam se pokajala zbog toga što sam uradila."
A: ,,Jesi li? Stvarno?"
Glas mu je promukao i očajan. Zračio je patnjom. Suze su mu navirale u očima.