Savršeno nesavršeni (Završena)

174. deo

Sklonio mi je pali pramen kose sa lica.
M: ,,Nisi se povredila?"
Progutala sam knedlu.
J: ,,Nimalo."
Nasmešila sam mu se. Srce mi je ludački lupalo.
J: ,,Imala sam sreću što sam pala baš na lišće."
Uzvratio mi je osmehom te se pridigao.
Pružio mi je ruku pomogavši mi da ustanem sa zemlje. Okrenula sam mu leđa.
J: ,,Nisam se puno isprljala?"
Uperio je lampu telefona na moja leđa.
M: ,,Uf..."
Uzdahnula sam.
J: ,,Nebitno. Znala sam."
Iz kose mi je izvadio dva lista koji su se dobro upleli.
Uhvatila sam ga za ruku.
J: ,,Hajde da ga pronađemo."
Klimnuo je glavom i pošao prvi. Sada sam samo gledala put pod nogama ne bih li se ponovo okliznula na nekom novom mestu. Kada ne bismo žurili, mogla bih lepo da se zaustavim nasred šume i uživam, slušajući prirodu noći. Najviše su se čule sove i poneki cvrčak.
Tako dugo nisam bila daleko od grada...
Tako dugo nisam bila opuštena...
Uprkos problemima, svađama sa Aleksejem, i trenutnoj situaciji, ne propuštam tu priliku da udahnem svež vazduh i razgledam prirodu oko sebe.
Ne znam hoću li se vratiti ikada ponovo na ovo mesto. Ne znam da li ću preživeti, da bih došla ponovo ovde, na najlepše mesto na kojem sam ikada bila.
M: ,,Da li je to on?"
Markov glas me je trgao iz misli.
Neko je sedeo kraj jezera. Izašli smo iz šume. Više ni traga nije bilo od gustog drveća pred nama.
Možda to nije baš tako.
Tek, malo dalje, dalje od 100 metara, prostirala se druga šuma. Bila je odvojena velikom ogradom. Gotovo je gutala moj pogled a crno drveće se njihalo od vetra.
J: ,,Zašto je ovo odvojeno?"
M: ,,Sve ovo, do ograde, tvoje je vlasništvo."
Iskrivila sam usne.
Zašto bi neki čovek želeo šumu samo za sebe? Ne čudi me što nema divljih životinja. Sve je ograđeno i očišćeno. Sve je rad čoveka. Mog oca.
Pošla sam prema čoveku koji sedi kraj jezera. I dalje nisam mogla da uočim da li je to stvarno Aleksej ili neko drugi zalutao.
Zaustavila sam se kada sam se dovoljno približila. Stala sam na sedam metara od njega. Prepoznala sam ga po ramenima i neurednoj kosi. Iskrivljene kičme i glave među ramenima, sedeo je savijen, pogleda upertog u jezero.