Savršeno nesavršeni (Završena)

184. deo

Gromki zvuk pucanja me trže iz sna. Vrat mi se užasno ukočio jer sam zaspala u neudobnom položaju. Glava kao da mi se prepolovila kada sam otvorila oči. Pogled mi je odlutao prema Marku koji je, naslonjen na rukodržač kauča, gledao i dalje televizor. Zaspala sam naslonjena na njegovo rame. Čak sam mu i ruku obrglila. U momentu kada su nam se pogledi sreli, pustih mu ruku, te skočih za jedno mesto dalje od njega.
M: ,,Šta ti je?"
Odmahnem glavom.
J: ,,Ništa! Baš ništa! Koliko sam spavala?"
Pogledao je na ručni sat.
M: ,,Jedanaest je."
Uzdahnem te zabacim glavu unazad.
J: ,,Kada sam uspela da zaspim? Zašto me nisi sprečio u tome?"
M: ,,Uvek treba da spavaš ukoliko ti se spava u tom trenutku. Bila si umorna. Da sam te probudio sigurno ne bi želela da spavaš već da vezbaš."
Isti zvuk pucanja... Okrenem glavu prema televizoru. Film me je probudio.
Protegnem se uvis te ustanem sa kauča.
J: ,,Hajde sada da vežbamo."
M: ,,U ovo vreme? Probudićemo Ognjena."
J: ,,Ili te jednostavno mrzi?"
M: ,,Nimalo. Ne znam kolika će ti biti koncentracija za pucanje."
Pljesnem rukama.
J: ,,Odlična je. Naspavala sam se veoma dobro tako da sada imam energiju."
Isključio je televizor te je ustao.
M: ,,Onda hajdemo."

Izabrala sam pištolj koji sam koristila te sam stala na belu obeleženu liniju sa koje treba da pucam i pogodim metu.
Mark je postavio crvene tačke na različitim delovima tela lutaka koje treba da gađam.
Podigao je ruke uvis i odmakao se od polja.
M: ,,Počni."
Zaobišao je oko terena te mi je prišao otpozadi.
Skoncentrisala sam se na prednji nišan koji je tačno na ravni za zadnjim.
M: ,,Pošto su obeležene male tačke, uvek kada pucaš u nešto što nije krupno već minijaturnije, pucaš uvek ispod a ne u centar."
Ispalila sam metak. Čak i sa te udaljenosti mogu da vidim da nisam pogodila abdomen već grudi.
M: ,,Probaj da jednu ruku držiš ispod pištolja dok ga drugom držiš normalno. Pomoći će ti da budeš precizna."
Poslušala sam ga te sam promenila položaj ruke. Ispalila sam još jedan metak. Ne u sredinu, ali veoma blizu. Bitno je da je crvena tačka pogođena.
M: ,,Čisto da znaš da je preciznost bitna, ali sa takvim položajem ruku ne možeš pucati brzo i snalažljivo. Nezgodno je."
Uzdahnem te blago spustim pištolj dole uz telo kako me je učio.
J: ,,Nadam se da neću morati da pucam."
M: ,,I ja isto. Nadam se da se ništa užasno neće desiti."
Knedla mi se zaglavila u grlu. Predosećaj koji me proganja ne daje mi nimalo mira. Šta mi želi reći?