Savršeno nesavršeni (Završena)

125. deo

Nasmejala sam se.
J: ,,Zanimljivo."
Upitno me je pogledao i prekrstio ruke.
M: ,,Ozbiljan sam. Sutra ćeš upoznati mamu."
Odmahnula sam glavom.
J: ,,Ne."
Nisam se slagala sa tim što mi je govorio. To ne može biti. Na svoj rođendan ću upoznati pravu biološku majku?
M: ,,Da, Laura."
Zašto sada? Zašto kada je moj otac već umro, iako i dalje ne verujem da je poginuo, ali što sutra? Što moram bez njega da se susrećem prvi put u životu sa njom?
Zašto me tako plaši susret sa tom ženom? Ne može biti loša prema meni. Ja sam joj ćerka.
J: ,,Otkud znaš da hoću?"
M: ,,Zato što će se pojaviti na večeri."
Ispustila sam glasan uzdah i naslonila leđa na jastuk.
J: ,,Otkud znaš da hoće?"
Prevrnuo je očima.
M: ,,Čoveče, tako si komplikovana. Jednostavno radi šta ti se kaže. Baš si teška osoba."
Izimitirala sam ga napravivši grimasu na njegov račun.
J: ,,A ti si nemoguć. Ne moramo tako često da se viđamo a ti si se čak preselio u moju zgradu. Ovo je bolesno."
M: ,,Nije bolesno. Da nisam kupio stan verovatno bih živeo ovde."
Iskolačila sam oči i naglo se ispravila.
J: ,,Malo sutra! Nikada ne bih živela s tobom."
M: ,,To bismo još živeli."
Oblilo me je rumenilo te sam se povukla za jedno mesto dalje od njega.
Promenio je temu.
M: ,,Elizabet je poslovna žena. Promenila je imidž, kao i prezime i ime. Tačnije, svuda sebe proglašava kao Eliz i niko je nikada ne zove po prezimenu."
J: ,,Koje sada prezime koristi?"
M: ,,Avramović."
Ako otvoreno ide na večere zašto nijednom nisam videla tu ženu ranije?
J: ,,Koliko dugo je u sferi biznisa?"
M: ,,Četiri godine."
Svaka nova Markova izjava me nije ostavljala ravnodušnom.
J: ,,Četiri godine se viđao sa njom."
Odbio je da mi odgovori.
M: ,,Slušaj, kasno je već..."
Ustala sam istovremeno kada i on.
J: ,,Reci mi."
Pratila sam ga do vrata.
J: ,,Da li su se četiri godine viđali po tim večerama? Sve vreme je lagao, zar ne?"
Okrenuo se.
M: ,,Ne samo četiri godine. Lagao je te mnogo duže nego što misliš."
Uhvatila sam ga za ruku kada je posegao za kvakom.
J: ,,Koliko?"
M: ,,Laura.."
J: ,,Reci mi."
Razočarana duša mi je plakala među grudima. Nadala sam se da mi je tata rekao istinu; da on stvarno ništa ne zna o njoj. Sve je bilo drugačije.
M: ,,Bojim se da je to više od deset godina."
Potapšao me je po ramenu i izašao iz stana.
Misli su mi se rasule poput puzla kada ih izbaciš iz kutije. Svaki deo te puzle je pao na različitu stranu i nijedan nije ličio na drugi deo.
Život mi se učinio stranim.
Ne upravljam ja svojim životom, to radi neko drugi.