Savršeno nesavršeni (Završena)

160. deo

Sela sam na fotelju. Ogroman radni sto nas je dovoljno distancirao da bih se osećala makar malo opuštenije
E: ,,Dobro došla u firmu."
Zvučala je druželjubivo al' prihvatila sam njenu dobrodošlicu zajedljivo.
J: ,,Hvala. Čime sam zaslužila ovu čast da te ponovo vidim... oh, da čak dobijem poziv od tebe?"
E: ,,Da li želiš pripremu ili da direktno pređem na stvar?"
J: ,,Što pre to bolje."
Povukla se nazad zajedno sa stolicom te se jednom zavrtela u njoj i potom ustala.
E: ,,Znam da ti život nije miran i da se svašta događa u njemu sada, ali potrebna mi je tvoja pomoć."
Podigla sam obrve.
J: ,,Moja? Agentkinji je potrebna moja pomoć?"
E: ,,Da. Izgubili smo Nenada ali verujem da imaš mozak koji treba iskoristiti."
J: ,,Želiš da budem mafijašica?"
E: ,,Ne, želim da budeš agent poput mene."
Promeškoljila sam se u fotelji.
J: ,,I ti i tata ste bili druga priča. Ako je policija za njim tragala kako ga nikada nije uhapsila, i kako je moguće da bude istina da si agent ako si poslovna žena? Mene ljudi znaju a želiš da budem agent. Zašto ste me uopšte ubacili na scenu poznatih ako se krijete čitav život ispod masaka?"
Nasmejala se.
E: ,,Brzopleta si."
Prokomentarisala je. Potom je spustila belu veliku tablu i sela na sto.
E: ,,Zašto bi ljudi posumnjali na poznate ljude da su umešani u takve stvari?"
Zadovoljno je iznela svoju teoriju. Pored političara o kojima ne kruže lepe reči, za sve druge ljude kruže samo priče o svakom njihovom postupku. Pametno. Kako bi neko pomislio da model može biti agent? Šta će njoj to? Zašto bi uspešan biznismen bio glava mafije? Naravno da ne može biti! Nema on vremena za to!
Kako da ne.
Zapravo ljudi ne znaju istinu, ali dovode rano zaključke o savršenim ljudima i životima, koji su zapravo nesavršeni.
J: ,,Nesposobna sam. Ne znam ništa. Zašto bi želela da sarađuješ sa mnom?"
E: ,,Možda bi ova misija bila jedina gde bismo se upoznale malo više."
J: ,,Ostavila si me. Rekla si mi da se više nećemo videti."
E: ,,Jesam. Nisam te želela. Predomislila sam se."
J: ,,O, stvarno!? Nakon toliko godina?"
Ustala sam s fotelje.
J: ,,Šta ti treba zapravo? Ne radiš ovo samo zato što si me se oželela."
Izvila je usne.
E: ,,Pametna si. Recimo da je najveći plus svega to što izuzetno ličimo."
J: ,,Ne želim da umrem."
E: ,,Nećeš ako budeš sledila moja uputstva."