Savršeno nesavršeni (Završena)

187. deo

Laura

Nakon mlakog tuša odlučila sam da izađem napolje na jezero. Po putu sam se izula i držeći patike u rukama polako sam se bližila vodi. Ne uspeh ni da se namestim a već mi je pozvonio telefon.
Uzdahnem. Pola jedan je. Aleksej.
Prihvatim poziv ne izgovorivši nijednu reč.
A: ,,Životi su nam usrani."
Rekao je, te je potom zašuštao u slušalicu. Odavde sam mogla namirisati koliko je zapravo pijan.
A: ,,Takođe su jebeno povezani."
J: ,,Aleksej, šta želiš?"
Prasnuo je u smeh. Udaljila sam slušalicu od uveta jer je preglasan.
A: ,,Šta ja želim? Želim mnogo toga. Takođe sam želeo mnogo toga uključujući i smrt tvog oca kog nema. A sada bih jako voleo da zauvek nestaneš iz mog života."
Stavim ruku među grudima. Progutam pljuvačku te pokušam da se uključim u razgovor. Pijan je. Neće svejedno shvatiti da mi glas podrhtava.
J: ,,Ti si mene povredio a ne ja tebe."
A: ,,A tvoj otac je naneo štetu čitavoj mojoj porodici. Hoćeš da čuješ nešto zanimljivo?"
Ćutala sam. On je nastavio.
A: ,,Tvoj otac i moja majka su spavali. Godinu i po su imali aferu. Hopa! Kakva vest! Zar ne, Laura?"
Razrogačim oči te se naslonim na drveni stub iza mene. Pokušavam doći do daha. Pokušavam jasno razmišljati. Kako? Kako pored ovog? Kako pored ove novosti da budem pri pameti? Propada mi tlo pod nogama. Misli i duša mi se ruše na komade. A srce... ono je toliko slomljeno da se više raskomadati ne može.
Drhtavom rukom zadržim telefon od pada.
A: ,,Lepotice, zašto ćutiš? Zar to nije zanimljivo? Tvoj otac je ubio mog oca a  pre toga je godinama uništavao moju porodicu tako što je spavao sa mojom majkom."
Prokrvarila mi je donja usna zbog silnog ugriza koji sam napravila.
J: ,,Šta čekaš da ti kažem?"
Ravnodušno ga upitam. Jedna suza mi se spustila niz obraz.
A: ,,Ništa. Od tebe iskreno ništa ne čekam. Mislim da je tvoja uloga u ovoj priči završena."
J: ,,O čemu pričaš, Aleksej?"
A: ,,Uloga tvog oca bila je da uništi moje roditelje, a tvoja je da uništiš mene."
U trenutku planem.
J: ,,Jebeno ti ništa nisam uradila! Ništa! Ti si mene povredio! Ti! Ti samog sebe uništavaš tom svojom mržnjom jer si ljut na čitav svet!"
Tišina. Poziv i dalje traje. Čujem lomljenje stakla sa njegove strane slušalice. Pogledam iza sebe kako bih se uverila da nikoga nema napolju osim mene.
A: ,,Ljut sam na tebe!"
J: ,,Treba ja da budem ljuta! Ponadala sam se i uništio si me lažima. Zar si stvarno mislio da ćeš moći ubiti mog oca preko mene? Istog dana te već ne bi bilo."
A: ,,Voleo bih da je tako. Mnogo bih voleo da je tako ispalo jer bi ova bol prestala. Ne. Ne bi me čak ni bolelo jer te ne bih voleo."