104. deo

864 33 0
                                    

Bila sam ubeđena da sam sve zatvorila kada sam izlazila iz stana. Prišla sam prozoru i zatvorila ga u potpunosti. I dalje sam imala osećaj da nije sve na mestu. Okrenula sam se i pogledala na mamine slike koje su i dalje bile zakačene na tabli. Požurila sam da proverim da li je i pismo tu. Otvorila sam fioku i ugledala beli koverat a iz njega je virio papir.
J: ,,Dobro je."
Rekla sam tiho sebi u bradu, proveravajući tekst na papiru.
Ništa nije nestalo od toga.
Sela sam na kožnu stolicu i otvorila laptop. Na ekranu je bio zalepljen žuti papir koji je potom pao na sto.
J: ,,Šta je ovo?"
Vratila sam pismo u fioku i uzela žuti papir na kome je neko ukratko dao meni do znanja da prestanem sa svim.

-Ne pokušavaj da tražiš dalje. Završiće se loše po tebe.

Nakostrešila sam se zbog napisanih reči na papiru. Naglo sam ustala sa stolice koja je pala i snažno udarila o pod.
Ko je dođavola provalio u moj stan dok me nije bilo ovde?
Pokušala sam da upalim laptop ali nije hteo da radi. Punila sam ga. Ostavila sam ga da se puni. Pritiskala sam nasumično dugmiće te su se na ekranu pojavili nekakvi brojevi i slova. Bilo ih je na hiljadu. Neko je ovo namerno uradio kako ne bih pronašla mamu.
Posle nekoliko meseci prvi put sam sama pozvala oca. Nisam pre imala razloge da ga zovem.
T: ,,Laura?"
J: ,,Da li si ovo namerno uradio?"
Zakašljao se.
T: ,,O čemu pričaš? Gde si? Da li se nešto desilo?"
Naslonila sam se na sto.
J: ,,Da li se samo praviš ili šta?"
Čula sam zveket metala preko telefona, potom glas ljudi, a onda potpunu tišinu.
T: ,,Laura, trenutno imam večeru sa partnerima i važno je. Reci mi šta se dešava jer te nimalo ne razumem."
Iznervirano će on. Pozdravio se sa nekim a onda se ponovo uključio u naš razgovor.
T: ,,Laura?"
J: ,,Neko je provalio u moju kuću, tata. Ne znam ko ali sabotirali su moje istrage o mami."
Pauza.
Glasan uzdah.
T: ,,Rekao sam ti da ne pokušavaš da je pronađeš."
Mogao je makar da odglumi da mu je stalo.
J: ,,Ali zašto nemam prava da saznam nešto o mojoj mami?"
Ponovo se zakašljao.
T: ,,Ne mogu sve ovo da ti objašnjavam preko telefona."
J: ,,Nisi pokušao da to uradiš ni uživo."
Pobunila sam se protiv njega.
T: ,,Slušaj, poslaću Marka kod tebe i..."
J: ,,Ne treba mi dadilja, niti zaštita. Pozvaću Ognjena."
T: ,,Poslaću ga svejedno i par ljudi koji će da provere otiske. Nadam se da nisi puno stvari pipala."
Eh, da sam makar o tome mislila malo ranije.
J: ,,Čekam."

Savršeno nesavršeni (Završena)Donde viven las historias. Descúbrelo ahora