Savršeno nesavršeni (Završena)

159. deo

Ne sećam se kada sam poslednji put kročila u ovu zgradu. Pre pola godine? Možda mnogo duže.
Išla sam iza Marka prateći njegove korake. Tokom čitavog leta bilo je vrlo malo dana kada bi sunce grejalo baš kao danas. Kiše, tmurni oblaci, nevreme, postali su glavna tema na radiju i televizoru. A sada, ramena su mi pekli zraci sunca od kog sam se odvikla. Da li to meni nedostaje kiša?
Uhvatila me je jeza kada sam nakon toliko vremena kročila u firmu. Stotinu nepoznatih lica sam ugledala kako se žurno kreću u različite strane. Držeći papire, ljudi su se kretali poput robota kojima je ukazan zadatak koji moraju ispuniti pod svaku cenu. Svako ko bi prošao bi klimnuo glavom i pozdravio bi me sa ,,dobro jutro, gospođice Filipović" te bi nastavili dalje.
M: ,,Svi ljudi te ovde znaju."
J: ,,Ja njih ne."
M: ,,Vremenom ćeš naučiti."
Uhvatila sam ga za mišicu prateći njegove krupne korake koji se kreću prema liftu. Pritisnuo je dugme za poslednji sprat. Ovo mi se ne dopada.
Zašto kancelarija ne bi mogla biti, recimo, na prvom spratu? Ili na četvrtom? Ili na desetom? Zašto na dvadeset sedmom?
M: ,,Biće sve u redu."
J: ,,Nije mi lakše od tih reči."
Nasmešio se.
M: ,,Pokušao sam."
Srce mi se sve više pelo uz grlo kako su se spratovi sve brže smenjivali. Kako to da niko nije pozvao lift u međuvremenu? Ponovo tripujem...
J: ,,On je delio ovu zgradu sve vreme sa tom ženom..."
M: ,,Ne. Cela zgrada pripadala je Nenadu, a sada pripada tebi. Ovde nema nijedan ćošak koji pripada drugoj osobi koja nisi ti."
Da li da mi bude lakše zbog te novosti?
J: ,,Zašto me onda čeka u kancelariji koja ne pripada njoj?"
M: ,,Jer Eliz radi šta god ona poželi."
Ne. Nimalo mi nije lakše. Samo što nisam umrla kada se lift konačno zaustavio na poslednjem spratu koji se razlikovao drastično od ostalih. Fascinantno je to što su svi kabineti sastavljeni od prozračnih zidova osim poslednjeg kabineta u kom mora da me ona čeka. U kabinetu koji je nekada bio njegov, a sada je postao moj.
Mark se zaustavio na pola puta.
M: ,,Dalje ideš sama."
Bez oklevanja sam ga poslušala i ušla u kabinet bez kucanja.
Mama je sedela za velikim radnim stolom nalakćena na isti.
Njen hladan pogled je isterao đavola u meni.