Savršeno nesavršeni (Završena)

150. deo

Poslala sam Nataliju kući dva sata pre nego što smo sve četvoro seli za sto. Nije da mi ne prija muško društvo, ali, sve troje oko mene streljaju se pogledima i vode nevidljivi rat međusobno poput virusa.
Kad god bih pogledala jednog iz njih taj bi spustio pogled u tanjir, a pre samo sekund posmatrao bi drugog mrkim pogledom. Ognjen je uglavnom hvatao moj pogled i postavljao mi je pitanja očima na koja nisam mogla da odgovorim samo mimikom lica. Objašnjenje za ponašanje Alekseja i Marka nemam ni ja.
M: ,,Aleksej i ja ćemo se uskoro vratiti."
Mark je ustao i potapšao Alekseja za rame.
A: ,,Kuda?"
On se cimne.
M: ,,Tuda."
Odmahnuo je glavom ka staklenim vratima. Aleksej me je pogledao pre nego što je ustao i zajedno sa Markom izašao na verandu. Kao i preko dana, Mark je bio taj koji se potrudio da vrata budu dobro zatvorena.
Muški razgovor? Ne bih rekla.
O: ,,Šta je ovo?"
Gledao je u pravcu verande.
J: ,,Ne pitaj me. Ne znam ništa."
O: ,,To je tvoj dečko, a pored njega je tvoj telohranitelj i želiš li mi reći da je sve u potpunosti u redu?"
Sela sam na mesto.
J: ,,Ognjene, ništa nije u redu. Toliko toga moram da ti pričam ali sada nije ni mesto, ni vreme za to."
Uprkos Markovim zapretima da ne razglašavam informacije koje mi je rekao, Ognjen je osoba koju ne računam pod tim zapretom. On je deo mene. Moja druga polovina. On i ja, delimo istu dušu, nikome ne verujem kao njemu.
J: ,,Kasnije. Pronaći ćemo trenutak."

Mark

A: ,,Da mi je znati, šta želiš meni uputiti?"
Prošao je pored nameštaja i seo na jedan stepenik koji je pružao pogled na osvetljen vrt. Nikoga nije bilo na vidiku.
Smestio sam se pored njega na hladne mremerne pločice.
J: ,,Mislim da dobro znaš o čemu je reč."
Okrenuo sam se ka njemu.
J: ,,Nisi izabrao slučajno stan baš do nje, da se tek tako slučajno ušunjaš u njen život i poremetiš sve u njemu."
A: ,,Poremetio sam joj život? Zar? Rekao bih da joj je krenulo otkad sam se ja u njemu pojavio."
Stegao sam vilicu sudržavajući svoj bes. Nemoj da planeš, ne tako lako...
A: ,,Samo što je sve krenulo loše kada si ti odlučio da joj pružiš ruku."
J: ,,Ja sam tu da je čuvam od takvih kao što si ti."
Prasnuo je u smeh i nalaktio se na pločice iza njega.
A: ,,Telohranitelj? Stvarno?"
J: ,,Veruj mi, Aleksej, poznajem te mnogo bolje nego što misliš. Znam sve. Apsolutno sve. I tvoju prošlost, i sadašnjost... možda i budućnost?"
Coknuo je.
A: ,,Budućnost niko ne može znati."
J: ,,A znam i tvoj cilj i namere koje si razrađivao čitave dve godine."