Savršeno nesavršeni (Završena)

162. deo

Odgurnula sam Marka od sebe kada je pokušao da priča sa mnom. Prostrelila sam ga pogledom i pritisla dugme za lift. Uprkos tome što sam ga gurala napolje, uhvatio me je za ruke i ušao unutra. Pritisnuo me je za ručne zglobove stavivši mi ruke iznad glave.
U potpunosti me je opkolio i pritisnuo uza zid.
J: ,,Pusti me! Lagao si me sve jebeno vreme! Odvratan si. Kakav god da je moj otac bio, on je druga priča, ali ti, ti si bio njegova desna ruka u svemu. Čoveče! Pa ti si sa njim radio godinama a zapravo si đubre dvolično koje je sarađivalo sa mojom majkom!"
Zaustavio je lift pritisnuvši dugme STOP drugom rukom. I dalje me nije puštao, niti je bilo šta rekao.
Jedva sam dolazila do daha. Grudni koš mi se nadimao a srce mi je brujalo u ušima.
Laži. Laži. Laži.
Samo jebene laži.
Tek sam počela da mu verujem, a već me je izdao.
J: ,,Reci nešto. Hajde!"
Spustio je pogled na moje usne i zadržao ih tu pola minuta te sam zanemela.
M: ,,Svemu ima objašnjenje."
Pogledi su nam se sreli.
J: ,,Verovala sam ti."
M: ,,Laura. Možeš mi verovati. Treba da mi veruješ. I meni i Eliz možeš verovati i nikom više jer nismo na istoj strani poput Nenada."
J: ,,Zašto bih? Zašto si jebeno toliko ćutao o svemu kao i ona? Da li vi mislite da sam glupača kojom možete manipulisati tako lako?"
Pogled mu je oštar. Pritisnuo mi je jače ruke kada sam pokušala da mu se otmem. Zašto je tako jak?
J: ,,Mogli ste sve da mi kažete. Da mi kažete povezane stvari. Šta ste čekali?"
M: ,,Jedva prihvataš istinu a želiš sve da znas."
Uzdahnula sam.
J: ,,Pokušavam! Pokušavam da sve upijem i razumem ali sve mi se čini nemoguće. Agenti. Mafija. Imam osećaj da je sve ovo šala. Zašto bi neko razneo Kalemegdan zbog glupe pljačke? Ko je toliko malouman da tako nešto smisli? Eno budala koje samo kradu bez takvih gracioznih planova koji nemaju smisla."
M: ,,To ni mi ne znamo. Ne znamo sve. Samo znamo o planovima koje smo ustanovili i sve potiče od Nenada."
I sve se na kraju krajeva vrti oko mog oca. Ponovo. Ponovo je on centar svega i glavna tema svake priče, iako ga više nema.
J: ,,Znaš, znala sam da je tata odvratan, ali ne toliko. I nebitan je on sada jer su mi sve lepe misli o njemu nestale. Zašto mi sada stvarno ne bi rekao nešto više o tebi i o tvom poslu jer nema smisla više da me na ovakav način lažeš?"
Njegov stisak je popustio.
M: ,,Želim da me onda slušaš i ne prekidaš. Objasniću ti sve..."
Pogledao je oko nas.
M: ,,Ali ne ovde."