Savršeno nesavršeni (Završena)

197. deo

Laura

Zatvorila sam oči toneći u njegovom čvrstom zagrljaju koji sam zaslužila iz nepoznatog razloga od njega. U stomaku mi se iznenada sve prevrnulo kada sam udahnula njegov jak miris parfema. Zašto bivam očarana njime? Zašto mi tako prija dodir njegovih ruku na mojim leđima? Čvrsto me drži i steže, kao da se rastajemo. Da li ga je telefonski razgovor od malopre tako raznežio i oslabio, ili postoji drugi razlog?
Ne želim ga puštati. Tako mi je lepo u njegovom zagrljaju iako stojim na prstima pokušavajući i dalje da se lepo uhvatim za njega.
On me iznenada pusti ali zadrži tople ruke na mojim bokovima. Njegov pogled me ostavi bez teksta. Oči mu poprimiše svetlu nijansu plave boje. Uputi mi osmeh kakav nikada ranije nisam videla na njegovom licu. Gotovo zadrhtim. Nemir mi caruje u srcu.
J: ,,Da li si u redu?"
On klimne glavom.
M: ,,Jesam. Izvini. Samo je naišao takav trenutak..."
J: ,,Za zagrljaj i poljubac se nikada ne izvinjava."
Istovremeno izbuljimo oči. Pustim mu ruke te napravim dva koraka unazad.
J: ,,Mnogo pričam. Shvatio si šta sam htela reči."
Skupim usne te pođem prema stolu sa pištoljima. Stvarno mnogo pričam. Previše. Pogotovo kada sam nervozna. Odaberem pištolj.
On me čini nervoznom?
Stanem na belu liniju. On ovaj put stane metar dalje od mene posmatrajući me kako pucam. Nije stao otpozadi kao što uvek čini. Učinila sam situaciju između nas još zbunjujućom nego što je pre bila.
M: ,,Koncentriši se."
Ah, lakše je sada to reći nego uraditi.
Napravim duboki uzdah pre nego što ispalim metak.

17:57
Uskoro će pasti veče, a meni samo što nisu ruke otpale koliko dugo sam držala pištolj. Sada mi se vatreno oružje činilo veoma lakim u rukama.
Bacim se na kauč čim uđem u kuću.
O: ,,Šta joj je?"
Upita Ognjen Marka koji je ušao pet minuta kasnije u dnevnu sobu.
M: ,,Biće dobro. Iznurena je."
Pridignem se.
J: ,,Hej! Nisam! Mogla bih još i da trčim! Samo me bole ruke."
Mark se nalakti na kauč te se nasmeje.
M: ,,Hajde onda."
Iskolačim oči.
J: ,,Šta?"
M: ,,Da trčimo ako već imaš dosta energije."
Bacim ponovo glavu na malo jastuče. Stvarno mnogo pričam. Stomak mi zakrči.
J: ,,Prvo večera."