Savršeno nesavršeni (Završena)

51. deo

Pogledala sam desno-levo pre nego što sam unela šifru za tatin kabinet.
Na umu mi je bilo samo da otvorim tu glupu fioku i pronađem šta se nalazi unutra.
Čelična vrata su se automatski zatvorila čim sam ušla unutra. Spustila sam se polako na kolena i provukla desnu ruku ispod vitrine. Ovde negde je onaj šrafciger od prošlog puta.
Nisam bila fleksibilna previše jer me je leva ruka previše zabolela kada sam se rastezala.
Pre nego što sam se uopšte uputila ovamo ugasila sam telefon u slučaju da me otac ili Mark prate pomoću uređaja. Svakako su videli da je moja poslednja lokacija bila kod mog stana.
Sve se suviše dobro sleglo. Tata je otišao. Mark takođe....Suviše se sve dobro složilo i uklopilo...toliko dobro da, kao da su me namerno gurnuli neprimetno u ovaj kabinet.
Dohvatila sam ga. Već je dosta pokupio prašinu za dva dana otkako sam ga bacila ovde.
Nisam se obazirala na druge stvari u kabinetu osim na radni sto i fioku.
J: ,,Šta je ovo?"
Fioka, koja je prošli put bila zaključana, sada je bila napola otvorena. Pored je bio veliki jastuk na kome je neko sedeo i flaša viskija bez čaše.
Spustila sam šrafciger na sto i sela na hladan jastuk. Pomerila sam alkohol u na stranu i takođe da sam se izula. Tako mi je bilo lakše da sedim, nogama privijenim uz telo.
Upalila sam dodatno svetlo na stolu kako bih bolje videla. Telefon svakako ne bih mogla da koristim jer bi shvatili gde se nalazim.
Nikada neću zaboraviti drhtaj mog tela i otkucaj srca kada sam se bližila istina koju je on ogradio od mene mnogo godina ranije.
Stavila sam ruku preko usta.
Suze mi se spuštale niz obraze poput reke te nisam mogla da ih zaustavim koliko god sam pokušavala da ih obrišem rukavom duksa.