Savršeno nesavršeni (Završena)

119. deo

Čista hladnokrvnost na njegovom licu je uvek nepomično stajala. Uvek se držao toga da nosi ravnodušnost s ponosom. Al' ne zna da, čak iako želi da me prevari, ne može to da uradi. Boja njegovih očiju je bila za nijansu tamnija nakon mog pitanja. Pronicanje mojih reči kroz njega, nije mogao da sakrije. Oči, stvarno, nikada ne lažu.
M: ,,Nisam išao sa Nenadom. Otpratio sam ga na terminal i vratio se u firmu."
Da li je rekao istinu samo zbog toga što sam ga saterala u ćošak?
J: ,,Zašto mi ranije to nisi rekao?"
M: ,,Zato što je to trebalo da samo tebi kažem a ne da tvoj drugar čuje to takođe."
Zašto Ognjen svima predstavlja problem? On me poznaje bolje nego ja sebe samu.
J: ,,Zašto nisi išao sa tatom? Zašto on nije isao privatnim avionom?"
Skupio je usne. Planuo je od besa u sebi.
M: ,,Rekao sam ti to već. On je rekao da tako treba i moj posao je da ne postavljam pitanja više nego što bi trebalo."
Pomerila sam s kraja stola fasciklu u kojoj su složena dokumenta sa mojim potpisima i naslonila se na njega. Kolena su mi klecala od napetosti i nervoze.
J: ,,Želim da ti verujem ali ne mogu. Ne mogu da ti poverujem da nemaš ništa sa njegovom smrću."
On će iznervirano na to.
M: ,,Laura, nisam očekivao da će se nešto ovako desiti."
Izvila sam obrvu.
J: ,,Trebalo je prvi da me pozoveš jer dajem ruku da si video na vestima pre mene da je on poginuo."
M: ,,Da, jesam. Nisam te pozvao."
J: ,,Da li i tome postoji neki glupi razlog koji ćeš pokušati da smisliš dok ćutnjom kupuješ vreme?"
Odmahnuo je glavom.
M: ,,Ne. Jednostavno te nisam pozvao."
Uzela sam fasciklu sa stola i obgrlila je obema rukama.
J: ,,Ovo će biti kod mene."
Zaobišla sam ga i pošla prema čeličnim vratima koja su čekala moju šifru.
M: ,,Kuda ideš?"
J: ,,Da posetim Kubu."
Odgovorila sam mu kucajući datum svog rođenja kao šifru.
M: ,,Idem s tobom."
Pretpostavila sam da će biti tako.
J: ,,Odvedi me do njega."
Klimnuo je glavom i pustio me da prva izađem iz kabineta.