Savršeno nesavršeni (Završena)

95. deo

A: ,,Nisam znao..."
Rekao je.
A: ,,Nisam nikada mislio da se tako nešto događa. Ali stvarno... uvek si se vodila kao Tatina princeza i nikada mi nije palo na pamet da se čitava priča krije iza svega."
J: ,,Dešava se."
Moja priča sa ocem je tema o kojoj ne volim a razgovaram. A kada bih počela da pričam, ne bi bilo kraja jer bih mu uputila hiljadu ružnih reči bez njegovog znanja.
A: ,,Moja mama je varala tatu..."
Ćutala sam. Moji komentari bi bili suvišni.
A: ,,Imao sam dvanaest godina kada sam je, vraćajući se iz škole, zatekao u jednom kafiću sa čovekom koji je prijatelj naše porodice. Učinilo mi se to čudno ali sam prešao preko toga jer je bilo normalno da se prijatelji viđaju. Nakon toga sam obratio više pažnje na mamine izlaske iz kuće koji su se dešavali i tokom noći kada nisam spavao. Jednom sam je pratio, istrčavši napolje u pidžami, kako bih video gde ide. Sve mi je bilo jasno kada sam ih video zajedno u kolima kako..."
Stisak je slomio čašu u njegovoj ruci. Staklo je palo u sitne delove na tepih sa kog smo se popeli na kauč. Uzela sam mu slomljenu čašu iz ruke. Na njoj u bili tragovi krvi.
A: ,,Debil sam. Žao mi je."
J: ,,Nisi. Čaša k'o čaša."
Polako smo zaobišli tepih i pošli u kupatilo. Nećemo moći da sedimo u dnevnoj sve dok ne sklonim sve ostatke stakla.
Aleksejev dlan je u potpunosti posečen kao i deo kažiprsta.
Stavio je ruku pod hladnu vodu dok sam tražila vatu, hidrogen i zavoj.
Podigao je ruku.
A: ,,Ovo je gadna posekotina."
J: ,,Da je bila dublja možda bi išao na ušivanje."
Obrisala sam mu najnežnije što sam mogla dlan papirnim ubrusom koji se natopio krvlju. Seo je na kadu a ja na tabure koje sam malopre uzela iz hodnika.
A: ,,Kada sam saznao odmah sam rekao tati."
Nastavio je priču dok sam mu obrađivala ranu.
A: ,,Razveli su se za manje od nedelju dana. Tata je izgubio i ženu i prijatelja, a ja sam izgubio mamu. Otada nisam pričao sa njom iako je pokušavala da dopre do mene. Tata je preminuo prošle godine i ostavio je firmu na mene i brata, samo što se ne tako često pojavljujem u njoj."
Pogledala sam ga u oči. Pored mene se nalazi čovek koji naizgled liči na osobu kojoj ni do čega nije stalo osim provoda.  Ali ova osoba je previše toga prošla.
J: ,,Hvala ti što si podelio ovo sa mnom."
A: ,,Verovatno ne bih da mi nisi rekla za oca. Shvatio sam da ćeš me razumeti jer uglavnom govore da ne smemo mrzeti roditelje ni pod kojim slučajem, ma kakvi god da su. Kažu da je to nemoguće."
Uzdahnula sam.
J: ,,Moguće je. Samo ne mogu da mrze svoje roditelje oni koji su iz srećnih porodica. Oni ne shvataju."
Tužno je to što traume, nedovoljno pažnje i loš kontakt sa decom utiču na ostatak njihovog života. Tužno je to što uglavnom pamtimo ono loše od osoba koje bi trebalo da nam doprinesu najbolje.