Savršeno nesavršeni (Završena)

10. deo

Smejali smo se do bola u stomaku i suza u očima izigravajući par kakvim su nas smatrali drugi ljudi na ulici kada bi nas videli. Najsmešnije od svega je to što volim Ognjena previše, ali kao najboljeg druga, jer jedina osoba kojoj verujem i za koju bih, bez razmišljanja, dala život ukoliko bi to bilo potrebno. Te je problem drugih ljudi što ne umeju da se druže sa suprotnim polom već jedni druge gledaju kao predmet interesa.
Ludovali smo do šest ujutro i tada sam nam napravila doručak koji smo pojeli uz kafu koja nas je još više razbudila.
Alek nije došao iako je rekao da će doći. I stvarno bi već bio ovde i satima bismo se raspravljali da mu je stalo, ali pošto nije, naravno da se sada nalazi bilo gde osim pored mene.
O: ,,Žao mi je što moram da te ostavim ali prinuđen sam da idem na predavanja."
Zadržao se još dobrih petnaestak minuta na vratima ne želeći da ode.
J: ,,A baš vidim da ti se žuri."
Nasmejao se i ponovo me je poljubio u obraz kao i pre deset minuta kada je "okončao" sa pričom.
O: ,,Stvarno me jebeno mrzi da idem."
J: ,,Moraš."
Mrko me je pogledao idući unazad prema liftu.
O: ,,I ti moraš ali ne vidim baš da ideš."
Izvila sam ramena.
J: ,,Danas ću propustiti. Ionako će pričati gluposti za narednu godinu."
Mahnuo mi je pre nego što je ušao u lift. Okrenula sam se i pogledala na nesređen stan, i sav taj nered znam da sam sama napravila, a razlog svemu bio je Alek. Iako nisam plakala pred Ognjenom zasuzile su mi oči kada sam zatvorila vrata za sobom.
Naslonila sam se leđima na njih i spustila se na pod skupivši se što sam više mogla.
J: ,,Nemoj da plačeš."
Naređivala sam sebi.
J: ,,Kao što je rekao Ognjen, on nije vredan tebe."
Trgla sam se i ispružila ruke uvis kada se u hodniku začula užasna buka. Nešto je palo, nešto veliko i teško.
J: ,,Ne mogu ni kao čovek da tugujem i plačem."
Obrisala sam suze ispod očiju i dala sebi dva minuta da dođem do daha.
Potom sam otvorila vrata i ugledala gomilu upakovanih stvari. Sačekala sam da se spusti prašina kako bih ugledala ko se nov uselio u stan posle Martine. Starice koja je umrla pre dva meseca.
Potom se pojavio dečko plave kose koji je doneo još kutija. Pogledi su nam se sreli a krv u žilama mi se sledila.
J: ,,Dripac?"
Namrštio se.
A: ,,Buržujko?"