Savršeno nesavršeni (Završena)

117. deo

Put do vile sa Markom nije bio tako jednostavan kao što bih volela jer su me ispred zgrade sačekali novinari kojih je bilo previše. Blicevi su zaslepili moje oči a od mnogobrojnih pitanja nisam mogla jasno da razmišljam.
Xx: ,,Gospođice Laura, recite kako se osećate povodom smrti Vašeg oca koga ste silno voleli?"
Upitala je jedna žena koja se prva progurala iz gužve.
Xx: ,,Laura, da li planirate da nastavite očev biznis i napustite karijeru modela?"
Upitao je sredovečan muškarac.
Xx: ,,Laura Filipović, ko je dečko na slici iz časopisa? Vaš novi partner?"
Nisam znala kuda da gledam. Otac me je učio kako da se ponašam u ovakvoj situaciji jer mi nije prvi put da dočekam toliko novinara ispred zgrade. Samo što njega više nema. Umro je više sati ranije a novinari nemaju obraz jer su svi pogani ljudožderi koji žele samo sveže tračeve.
Xx: ,,Kada ste saznali da je Vaš otac stradao?"
Podigla sam ruku stavivši do znanja svima da prestanu da zapitkuju. Glasovi su se odjednom utišali.
J: ,,Pre svega, nije mi jasno kako imate prava da dolazite ispred moje zgrade i da me zapitkujete o očevoj smrti. Poginuo je pre deset sati i ne vidim smisao toga da mi sada tražite odgovore. Verujem da pola vas nema roditelje. Kako ste se vi osećali kada ih više nije bilo? Loše? Tužno?"
Bila sam na granici da briznem u plač ali me je nešto držalo i dalje na nogama.
J: ,,Isto tako se i ja osećam. Znate li zašto?"
Kroz suze sam se nasmejala.
J: ,,Zato što sam i ja čovek. Ista sam poput vas. Zašto je vas briga čime ću da se bavim?"
Pokazala sam na jednu devojku sa druge strane ulice.
J: ,,Pogledajte! Iste smo. U potpunosti. Zašto ne pitate nju čime ona želi da se bavi? Što ne ulazite u njen život kao što ulazite u moj?"
Iza svih novinara ugledala sam Marka kako se približava s tatinim kolima. Zaustavio se, ali je sačekao pre nego što je izašao i uputio se prema meni.
J: ,,Sada ovo izjavljujem, i nikad više. Ja nikada nisam želela da se bavim modelingom, niti ću sada to da radim. Kao što ste videli, uzela sam pauzu jer nemam želju da ponovo hodam po pisti. Da, preuzeću tatin biznis i sve što je stekao."
Mark je zastao. Znao je da mogu sama da se izborim sa novinarima.
J: ,,A dečko sa naslovne strane je moj dobar drug. Zar je zabranjeno imati prijatelje? Ili vas svi toliko mrze pa ste toliko usamljeni?"
U inat sam se glasno nasmejala.
J: ,,Ukoliko nemate pitanja, vreme mi je da pođem... Oh, i samo još ovo...obećavam vam da je ovo poslednji intervju sa mnom. Ako se neko usudi da me negde sretne, uslika, meša se ponovo u moj život ili se pojavi ispred moje zgrade ponovo. Biće veoma loše, naravno, za sve koji prekrše moje lično prostranstvo."
Nabacila sam blagi osmeh na lice i posla prema Marku koji me je čekao ispred kola.
Duša mi je gorela od bola.