Savršeno nesavršeni (Završena)

193. deo

Uhvatim se za stomak nakon što ispijem poslednji gutalj crnog čaja.
J: ,,Čoveče! Ovo je bilo veoma ukusno!"
Naslonim se na sto pokušavajući da dođem do daha. Stvarno se jesam prejela.
O: ,,Od šest sendviča pojela si četiri. Da li si večerala nešto Laura?"
Odmahnem glavom te veoma teško ustanem.
J: ,,Ali makar sam imala jak i sit doručak."
Pomerim zavesu te otvorim veliki prozor iz kog se pružao pogled na streljački teren na kome je Mark vežbao. Nalaktim se na sims te se zagledam u njegove spretne pokrete. Ima slobodan streljački stav. Gotovo, dok drži pištolj, nalazi se u potpuno drugoj dimenziji. Negde gde se oseća slobodno. Ruke mu se skoro ni ne cimaju dok ispaljuje metkove. Pokušavam zamisliti mamu pored njega kako puca mnogo bolje, ali ne mogu. Imam skoro isto lice sa tom ženom ali u potpunosti smo različite osobe. Nosim li stvarno njene navike i narav, ili samo isto lice?
O: ,,Idi kod njega."
Trgne me Ognjenov glas. Nisam ni primetila da je stao pored mene.
J: ,,Neću još. Neka sada on vežba... Ionako mu dođem kao teret jer ne pucam tako dobro."
Ognjen mi priđe bliže zajedljivo se smešeći.
O: ,,Šta je to bilo preko neko veče?"
Namrštim se.
J: ,,Šta tačno?"
O: ,,Gledanje filma u kasne sate. Onda tvoja glava na njegovom ramenu. Haa?"
Prođem ispod njegove ruke te zatvorim prozor uz gromko lupanje.
J: ,,To ništa ne znači!"
Pobunim se. On pokaže prstima na moje obraze koji su se prebrzo zacrveneli.
J: ,,Stvarno."
O: ,,Čoveče, Laura, da li si videla kako te gleda on?"
Sipam sebi hladne vode te naiskap popijem sve u jednom gutljaju.
J: ,,Gleda me normalno."
On se nasmeje uvidevši da sam nervozna.
O: ,,A ne, nećemo te tinejdžerske priče kada svi sve shvataju ali zapravo niko ništa ne govori."
On izvuče jednu stolicu te je okrene naopako. Sevši na nju on se zagleda u mene.
O: ,,Misliš li da sam slep? Video sam kako te bukvalno skida pogledom..."
Uhvatim jednu čašu te podignem ruku.
J: ,,Probaj samo da kažeš još nešto i gađaću te!"
On podigne ruke uvis u znak predaje.