Savršeno nesavršeni (Završena)

190. deo

Ispalim tri metaka bez pauze. Postavila sam crvene tačke na različite delove tela osam manekena promenivši njihov položaj od sinoć.
Spustila sam pištolj na sto te sam prišla manekenima čije sam sve crvene tačke pogodila.
,,Bravo, Laura."-pomislim u sebi te se vratim na belu liniju kako bih ponovo pucala. Nadam se da neće biti potrebno da se puca jer nije isto pucati u manekene dok si u divljini i kada slobodno rukovodiš oružjem, ili kada si usred grada i kada treba da pogodiš živog čoveka koji pokušava da pobegne. Pa, ili pokušava da tebe pogodi.
Ometne me nečiji gromki aplauz otpozadi.
M: ,,Vai, Laura! Bravo!"
Uzvratim mu osmehom te spustim pištolj pored tela.
J: ,,Dobro jutro i tebi."
On se proteže te mi priđe bliže.
M: ,,Nikada se nisam naspavao tako dobro."
J: ,,Izvini, mora da sam te probudila."
On prođe rukom po bradi te pokaže prema metama.
M: ,,Samo ti nastavi. Probaj se koncentrisati i dok pričaš sa mnom."
Malo se unervozim pored njega kao i juče. Osećala sam se suviše slobodno dok sam bila sama, ali, pomalo mi njegovo prisustvo stvara tenziju. Odustanem od pucanja.
J: ,,Ti veoma dobro pucaš."
On klimne glavom te me upitno pogleda.
J: ,,Ja ne pucam tako dobro. Osećam se očajno dok me gledaš. Imam osećaj da u svakom mom pokretu vidiš zamerku."
Podigne mi ruku u kojoj je pištolj te stavi moju drugu ruku na ram istog. Pištolj je uperen tačno u Markov stomak.
M: ,,Ovo što radim nemoj nikada da radiš. Ne smeš ni u koga nikada da uperiš pištolj ukoliko nemaš nameru da ga pogodiš, to važi i za stvari i ostalo."
On se pomeri sa mesta te osetim olakšanje je mi više nije na nišanu.
M: ,,Posebno pravilo broj jedan, nikada, apsolutno nikada, nemoj uperiti pištolj u sebe."
Ruke mi ostanu u vazduhu držeći vatreno oružje.
M: ,,Ne gledam tvoje greške a kada imam zamerke ja ti kažem. Ako bude bilo potrebe, kako ćeš pucati pred puno ljudi ako ne možeš pored mene?"
Odmahnem glavom razočarano.
J: ,,Ne znam. Možda nije toliko do publike. Jednostavno se bojim. Od mene se traži da pucam u ljude. Zašto sam tek sada toga svesna?"
Spustim nervozno pištolj na sto te se naslonim na njega. Mark pomeri oružje u stranu te mi priđe.
M: ,,U loše ljude."
J: ,,Ali ubiću nekog... ne želim da budem ubica poput mog oca."