Savršeno nesavršeni (Završena)

173. deo

M: ,,Misliš li da se izgubio?"
Upitao je kroz smeh. Nisam mu dala odgovor. Osmotrio je okolinu oko nas.
M: ,,Izvini. Samo... Ima 24 godina i izgubio se u šumi koja zapravo nije tako velika i ima jednostavne puteve..."
Zagrizla sam donju usnu. I jeste pomalo smešno. Posebno je smešan način na koji to govori. Nisam se suzdržala a da se ne nasmejem.
J: ,,Dobro. Jeste smešno."
M: ,,Nema tamo divljih životinja, bez brige. Neće ga pojesti."
Izvio je usne odmahnuvši glavom prema šumi.
M: ,,Hoćemo li u potragu za tvojim izgubljenim dečkom?"
Pružio mi je ruku koju sam odmah uhvatila.
J: ,,Bivsim dečkom."
Ponovo se nasmejao.
M: ,,Niste dugo trajali. Brzo si ga otkačila nakon što ti je rekao sve."
Klimnula sam glavom. Uprkos tome što ga držim za ruku pratila sam takođe i njegove korake i gledala kuda gazi.
J: ,,Zato što me je lagao sve vreme. Ne trpim laž. Takođe ne trpim ni licemerje. Kada je shvatio da me voli? Pre nedelju i po? Ne može da voli osobu koju ne poznaje, kao što ja ne mogu da volim njega jer očigledno ne znam ništa o njemu."
Zakašljao se.
M: ,,Mislio sam da ćeš ga prihvatiti sa sve istinom."
Zaustavila sam se.
J: ,,Prihvatila bih ga. Ali hej! Želeo je osvetu sve vreme!"
M: ,,Pa, šta se desilo? Ostavio sam vas same kako biste razgovarali."
J: ,,To nije bila dobra ideja. To što smo ostali sami doprinelo nam je duplu svađu koja nas ničemu nije dovela."
Uzdahnuo je.
M: ,,Žao mi je."
J: ,,Ne zvučiš kao da ti jeste žao."
Stegao mi je ruku.
M: ,,U pravu si, i nije, svejedno mi je. Rekao sam to iz pristojnosti."
Pokušala sam da ga udarim po ramenu, al' sam se okliznula na mokro lišče i, pokušavajući da se zadržim za Marka oborila sam nas oboje na zemlju.
Nije bilo ni traga od blata ali mokro lišće nimalo nije prijatno. Posebno ne kada ležiš na njemu.
Mark se podigao nadnesevši se nada mnom. Mesec je bio tačno iznad, visoko, obasjavajući nas njegovim čarima.
Lica su nam se našla na par centimetara udaljenosti. Zagledala sam se u njegove oči boje nura.