Savršeno nesavršeni (Završena)

165. deo

Uverila sam se da je Aleksej već tamo ugledavši njegova kola parkirana ispred velike vikendnice. Nisam nikada bila ovde. Na prvi pogled nisam ni marila za prirodu i jezero koje se prostiralo iza drvene kuće. Samo sam želela da vidim Alekseja i da se smirim.
M: ,,To je to."
Otkopčala sam pojas i izašla iz kola.
J: ,,Gde je on?"
M: ,,Ne znam. Verovatno je u šetnji jer nije mogao da uđe unutra."
Bacila sam pogled na šumu sa leve strane. Mir i tišina. Ptice pevaju. Vreme je drugačije, vedrije, svetlije, mnogo bolje i pozitivnije nego u gradu.
Trgla sam se kada su me krupne ruke zgrabile za bokove i stegle. Prepoznala sam ga po mirisu parfema i načinu na koji je stavio glavu na moje rame.
Srce mi je zalupalo.
J: ,,Da li si dugo čekao?"
A: ,,Ne baš. Oko pola sata. Imao sam dovoljno vremena da pogledam gde se nalazimo."
Okrenula sam se i poljubila ga.
Oči boje neba su me misteriozno posmatrale.
Gde li je bio sinoć?
Mark se zakašljao.
M: ,,Ostaću ovde oko sat vremena da bih vam pokazao sve, a onda ću otići."
Markov hod mi se učinio ljutitim i nezadovoljnim. Pokazivajući nam dva prostorna sprata vikendnice posmatrao me je sve vreme ne obraćajući pažnju na Alekseja. Pravio se da ne postoji, ali, kada bi im se pogledi sreli, namrštio bi se.
Dopadala mi se spavaća soba koja je zauzimala pola drugog sprata. Sa druge strane nalazila se druga soba koja bi trebalo da predstavlja gostinsku. Obe su bile klasične ali moderno urađene kao i ostatak kuće. Sve je po savremenom planu sagrađeno. Kako to da nikada nisam ni čula za ovo mesto?
M: ,,To je to što se tiče obilaska. Pored imate jezero koje je bezopasno. Uglavnom želim vam lep provod."
Zagledao se nakratko u mene.
Potom je prišao Alekseju.
M: ,,Aleksej ima da ti kaže nešto."
Skupila sam obrve. Pogled mi je lutao čas na jednog, a čas na drugog.
J: ,,Šta ima da mi kaže?"
A: ,,Odvratan si. Znaš li?"
Burno je reagovao uhvativši Marka za sako.
M: ,,Nisam. Ne želim da je povrediš."
A: ,,Samo želiš da nas rastaviš da bi bio s njom."
Mark se nasmejao i odgurnuo Alekseja od sebe.
M: ,,Ubiće te jednom ta ljubomora i laži. Zar si toliko nesiguran u sebe da svakoga moraš da smatraš protivnikom?"
Suznih očuju, da li od besa, ili od tuge, Aleksej me je pogledao njima.
A: ,,Dobro znaš da je mogu izgubiti."
Uhvatila sam ga za ruku.
J: ,,O čemu je reč?"
Upitala sam i Marka i Alekseja.
M: ,,Sada sve ostavljam njemu."