Savršeno nesavršeni (Završena)

48. deo

Ujela sam ga za isti prst koji je stavio na moje usne posle čega je zaječao i pustio me iz naručja.
A: ,,Ti si bolesna."
J: ,,I ti takođe."
Zamahnula sam levom rukom, koja mi je u gipsu, prema njegovoj glavi.
Udarivši ga po potiljku posle čega se, nakon što je ustao, ponovo srušio na kauč bez svesti, upalila sam svetlo shvativši da sam možda preterala.
Možda malo više.
Gips mi je naprsnuo što nimalo ne valja i ruka me je takođe zabolela.
Dotrčala sam do njega pokušavajući da ga dozovem ali nisam dobijala od njega odgovor.
Nije se odazivao.
Primakla sam mu se kako bih ustanovila da li diše i da li mu srce radi.
Bog zna šta sam mu sada uradila.
Od panike sam pozvala kućnog lekara da dođe što je pre moguće i da se desio hitan slučaj.
Proverila sam mu glavu u potpunosti i nije bilo nikakvih oštećenja.
J: ,,Probudićeš se kad-tad."
Govorila sam gledajući u njegove zatvorene oči.
J: ,,Rekla sam ti da se ne kačiš sa mnom."
Mada sada nisam imala baš prava da pričam o tome.
Možda je dobio lakši potres mozga zbog mene.

Čekala sam ispred kabineta dok je doktor pregledao Alekseja.
Dosta me je grdio po putu do klinike. Prvo, zbog toga što sam ga udarila da je izgubio svest, i druga stvar je bila ta što će morati ponovo da mi stavlja gips.
Makar je sada u dobrim rukama.
Gledala sam u čekaonici u stari plakat o pravilu ponašanja u klinici.
Kako zanimljivo.
Skočila sam sa sedišta kada su se vrata kabineta otvorila.
Prvi je izašao doktor a potom i Aleksej.
Nije imao nikakav povez na glavi i dobro je izgledao...Samo što se zateturao unazad kada me je ugledao.
A: ,,Dalje od mene dva metra."
J: ,,Možda ipak tri? To je trebalo ja da kažem prva a ne ti."
A: ,,Mogla si da me ubiješ."
I dalje je burno reagovao na mene.
J: ,,Da sam htela da te ubijem već te ne bi bilo. Ali sada kada razmislim o tome možda je trebalo da te dokrajčim."
Namrštio se i zaobišao je oko mene čitav krug kako se ne bismo dotakli.