Savršeno nesavršeni (Završena)

57. deo

Sklopila sam prste u manji trougao razmišljajući koji prvi korak da počinim. Ognjen me je nemo gledao i ispijao kafu u osam uveče. Samo čekam da ne spava uopšte.
O: ,,Prvo treba da pričaš sa ocem. Iako je to pismo iz Rusije, ti ne znaš da li se ona možda preselila negde drugde i ne znaš istinitu priču."
Izgledao je kao neka tetka koja je došla kod mene na kafu i koja me uči o životu.
Makar je on osoba koja mi želi sve najlepše.
J: ,,Znam. Treba da se smirim zasad i ne razmišljam ni o čemu."
Uvalila sam se na naslon kauča. Suviše naglo, jer me je ruka izuzetno zabolela.
O: ,,A ovo tek ne želim da komentarišem. Da je bilo u pitanju nešto ozbiljnije ubio bih te sam pre nego što bi umrla."
J: ,,Ha-ha. Kako si smešan."
Nastao je minut ćutanja. Tišina nije neprijatna jer smo obadvoje posle nekoliko godina navikli na sve. Već smo proveli hiljadu tišina zajedno.
Poskočila sam kada su u hodniku nečija vrata zapištela.
Aleksej se vratio. Baš je rano. Mora da je doveo neku novu posle one crvenokose.
O: ,,Razmišljaš o njemu."
Okrenula sam glavu prema Ognjenu.
J: ,,Molim? O kome?"
O: ,,O onom komšiji."
Prasnula sam u smeh.
J: ,,Ne, pff. Mrzim ga."
Spustio je praznu šolju na stakleni sto i primakao mi se bliže. Znala sam kuda ovo vodi.
J: ,,Ne gledaj me tako."
O: ,,Mogla bi da mu se izviniš zbog učinjenog."
Nema šanse. Nikad. Čuo se glas u mojoj glavi.
J: ,,Nema šanse. Nikad."
Sledila sam uputstva glasa. Odmahnula sam glavom. Odakle mi to?
O: ,,Završio je u lošem stanju."
Frknula sam.
J: ,,Vidim da je savršeno dobro čim ima snage da dovodi u stan nove devojke."
Ognjen je izvio obrvu i nasmešio se.
O: ,,Zar bi želela da budeš na njihovom mestu?"
Porumenela sam i bacila jastuk u njega koji je uhvatio i spustio u krilo.
J: ,,A ti? Vidim da ga prečesto pominješ. Možda je Ema bila samo kamuflaža tvoje orijentacije."
Iskolačio je oči i bacio isti jastuk u mene.