Helena je samo djelimicno slusala Matea kako kulturno razgovara sa recepcionerkom, gledajuci ispred sebe dvije djevojcice koje su izgleda skupljale hrabrost da im pridju.“Gospodjo Kovacic” - obratio joj se momak na recepciji, a Helena se nije okrenula. Krajickom oka vidjela je da je Mateo gledao izmedju nje i recepcionera, kao da ce morati u svakom trenutku da jadniku spasava zivot.
“Hocemo li uskoro?" - pitala je Helena Matea, ignorisuci momka koji je sad vec gledao u pod.“Vasa soba je spremna” - rekla je djevojka sa kojom je Mateo razgovarao smijuljeci se. Helena se kulturno nasmijala, a Mateo je zagrlio i povukao ka liftu.
“Mislio sam da ces iscupati grkljan onom jadnom momku” - rekao joj je, smjeseci se. Helena nije vidjela humor u toj situaciji.“Razmisljam, mozda si puno puta bio u ovom hotelu sa bivsom zenom, pa sve slicimo odjednom” - rekla je. Mateo nije izgledao iznerviran, samo se poceo smijati.
“Volim kad se tako sva pravis vazna” - rekao joj je. ”Ti znas da ja nisam dolazio u Madrid zbog uzitka. Igram tu za jedan lokalni tim”“Bas” - rekla je Helena. Njegov osmijeh je vratio i njoj osmijeh na lice. Sjetila se da je dosla da uziva maksimalno i napokon da bude sama sa njim. "Igras?” - pitala ga je.
“Pa ponekad” - dodao je i namignuo joj. U liftu je obavio svoje ruke oko nje i poljubio je. Helena je uzdahnula, zagrlivsi ga jace.
“Ne mogu da vjerujem da smo napokon sami” - rekla mu je.“Da, mislim da jos nikada nismo bili sami negdje. Ovo bi moglo biti interesantno” - dodao je. Helena se glasno nasmijala.
“Rekao si to kao da si osudjen da zatvor” - rekla mu je. ”Ili te vec hvata kriza jer nisi vidio Luku nekoliko dana?”Mateo je otvorio vrata od sobe i pustio je da udje, a Heleni je zastao dah. Svaki dio ogromne sobe u apartmanu je bio prekriven ruzama. Stavila je ruke na lice iznenadjeno gledajuci oko sebe.
“Nisam bio tu da vidim reakciju prosli put” - rekao je zagrlivsi je. ”Pa sam shvatio da mora to da ponovim”“Prekrasno je” - rekla mu je Helena, prelazeci rukama preko cvjetova. ”Jesmo li zato cekali toliko dugo na recepciji?”
“Mozda” - rekao joj je Mateo i prisao joj. ”A mozda sam te doveo ovdje da te zaprosim”
“Ti si iznenadjujuce za brak, cak i pored onoga sto ti se desilo zadnji put” - konstatovala je Helena.“Ha, ha, ha” - nasmijao se sarkasticno i poljubio je. ”Eh dobro draga moja, ti si zeljela da idemo u Madrid, ti mi reci sta bi voljela raditi?" - pitao je.
“Hmmm” - rekla je dok je lagano prelazila prstima preko njegovih ramena. ”Kad bi samo znao sta bih ja zeljela. Ustvari, ja sam samo zeljela da bar jedan dio ljeta provedem ne gledajuci u tvoje prijatelje” - rekla mu je i namignula mu.“Meni je samo drago da napokon vise nismo u drustvu odredjenih muskaraca koje necemo spominjati”
“Ja sam mislila da si rekao da si zavrsio sa ljubomorom” - rekla je Helena i stala do prozora. ”Kako izgleda nevjerovatno. Kao da sam prvi put tu”“U neku ruku mi je drago sto se sve u mom zivotu odvilo ovako” - rekao joj je tiho.
“Zato sto si upoznao srecu sa mnom?” - pitala ga je Helena. On je naslonio glavu na njeno rame.
“I pored toga. Da me za Madrid ne vezu tako losa sjecanja, bilo bi mi jako tesko napustiti Real”
“Rekao si to kao da te neko tjera da ga napustis” - rekla mu je.
“Zar me ne tjeraju?” - pitao je. ”Jako sam bio sretan u Madridu. Svi moji saigraci su mi istinski prijatelji. Ali ako zaista zelim da postignem svoj potencijal, moram igrati”“Pa sada kad je Ronaldo otisao” - rekla je Helena, ali on je prekinuo.
“Ronaldo nema veze sa mojom pozicijom u klubu. Trenutno nisam bolji od Modrica ili Krossa da zauzmem njihovo mjesto u prvoj postavi”
“Tvoji saigraci razumiju” - rekla mu je Helena. ”Pa i oni su nogometasi. Znaju sta tebi znaci odreci se Reala”
YOU ARE READING
From England with love 💚
FanfictionHelena i Aleksandra nastavljaju svoje dogodovstine, ovaj put u Engleskoj. Uzivajte u nastavku price From Russia with love.