From England with love 💚

109.

“Dobro jutro najdraza moja” - rekao joj je Mateo kad se javila.

“Odavno je jutro” - rekla mu je Helena, aludirajuci na opremu za trcanje u kojoj je trenutno bila. Iz nekog nepoznatog razloga, probudila se u cik zore i odlucila da ide trcati.

“Toliko ti je dosadno?” - pitao je Mateo kroz osmijeh. Sjedio je na krevetu, posto je tek izasao ispod tusa, sa samo peskirom na sebi. Helena je morala sjesti da bi se kako treba skoncentrisati na ... pricu s njim.

“Toliko mi je dosadno da lijezem u 8 i onda ustanem ko kakva stuha sa prvim zrakama sunca”- rekla mu je. “Kako je moguce da mi samo u Rusiji nije bilo dosadno?”

“Ne bih da sam sebe hvalim” - rekao joj je Mateo. ”Ali to je vjerovatno zbog mojih sposobnosti. Raznih”.

“Istina” - slozila se s njim. ”U mnogome si pomogao razvoju situacije”.

“Jesi li to stvarno trcala?” - pitao je. ”Zvuci mi totalno nerealno”.

“Izvini molim te, ja sam trcala prije nego sto si se ti ispilio” - rekla mu je, a Mateo je samo gledao znacajno. ”Dobro, otrcala sam do Statbucksa, popila triple choco late, pojela muffin i vratila se u hotel".

“To vec zvuci realnije" - rekao joj je. ”Kako napreduje knjiga?” - pitao je. Helena je slegnula ramenima.

“Ne zavidnom brzinom” - rekla mu je. ”Napisem tri recenice, bacim partiju pokera sa Marcelom. Tako mi prolaze dani”.

“Sa Marcelom?” - potao je Mateo sa sirokim osmijehom na licu.

“Ah, jedini je zabavan u citavoj ovoj skupini. Ostali su svi ili dosadni ili totalno neprimjereni za razgovor. Zamisli 12 Pivarica odjednom".

“Hajde, izdrzi jos malo” - rekao joj je. ”Fokusiraj se na pisanje price i vrijeme ce brzo proletiti”.

“Stvarno? Jao hvala ti, nikad se ne bih toga sjetila” - rekla je Helena sarkasticno. Mateo se samo nasmijao. ”Izvini sto sam kucka” - rekla mu je. ”Mrzim kad moram da radim nesto sto ne zelim. To izvlaci najgore iz mene”.

“Ne brini se, uvijek si kucka” - rekao joj je a ona ga je iznenadjeno pogledala.

“To samo ja smijem reci, znas” - rekla mu je. Vidjela je da je Kepa usao u njegovu sobu i nasmijala se.

“Ok dragi moj, ostavljam te da se spremas za veceru. Ireci Kepi, sve naprijed je moje” - dodala je. Mateo se nasmijao, poslao joj poljubac i ugasio poziv. Helena je spustila mobitel i uzdahnula.

Trebala je samo da se regrupise. Ili da nazove Rakel, plati joj da doleti u Boston i jednostavno uziva u novonastaloj slobodi. Prolazila je pored velike tarase i vidjela da je Eden sjedio sam, gledajuci ispred sebe.

Nije je jos uvijek vidio i vjerovatno je iz tog razloga dopustio sebi da mu se emocije vide na licu. Izgledao je...slomljeno - to je bila jedina rijec kojom je mogla opisati njegovo stanje.

Boze Helena - pomislila je. Nije li malo perverzno gledati covjeka sakrivena iza ogromnih zavjesa?

Eden je izvadio mobitel, pogledao u njega, uzdahnuo, pa opet nastavio da gleda ispred sebe. Osima ako Hazard u prvoj utakmici sezone za Real ne postigne 20 golova i bude imao 10 asistencija, kraj ove price ce biti totalno depresivan - pomislila je Helena.

Aleksandra mu se jos moze vratiti - dodala je sama sebi i napravila nekoliko koraka ka Edenu. Sjela je do njega i potapsala ga po koljenu.

“O cemu ti tako intenzivno razmisljas?" - pitala ga je. Eden se samo nasmijao.

“O svemu pomalo” - rekao joj je. Helena je nervozno mahala nogama. Zasto ovo sama sebi radis Helena? - pitala se. amo ustani, odmakni se od njega i nemoj dirati tu temu.