From England with love 💚

49.

Dejan je sjedio u svom stanu u Zagrebu, kuckajuci prstima po mobitelu. Bio je pretjerano uzbudjen i cinilo mu se da ce ovo cekanje trajati u nedogled.

Jutros je zamolio Dalica da mu dozvoli nekoliko sati odsustva iz hotela, obecavsi da ce se vratiti do treninga. Zlatko nije bio odusevljen tom molbom, ali je ipak na kraju popustio.

A Dejanu je ovo bilo izuzetno vazno. Nikada u zivotu nije uradio nista slicno, zato mu se nervoza sve vise povecavala kako je vrijeme odmicalo. Dugo je razmisljao o svemu ovome, vagao je sve moguce opcije i na kraju je odlucio. I trenutno nije postojalo nista sto bi ga moglo sprijeciti u njegovim naumima.

Zazvonio mu je telefon i on je ugledao Aleksandrino ime na displeju.  Uzdahnuo je duboko, stisao telefon i ostavio ga na stol. Nije bilo sanse da joj se sada javi. Iako ga je uzasno grizla savjest jer je davno sebi obecao da nikada nece Aleksandri nista raditi iza ledja, jednostavno joj ovo nije imao hrabrosti reci.

Naravno da joj nije rekao gdje ide. Nije rekao apsolutno nikome. Znao je vrlo dobro da su svi njegovi saigraci slabi na nju i da bi bilo dovoljno samo da ih ona pogleda i sve bi joj ispricali. A to nije sebi smio dozvoliti.

Nije je zelio povrijediti, nije zelio da ikada sumnja u njega, ali neke stvari su bile jednostavno neizbjezne.

Iz razmisljanja ga je prenijelo zvono na vratima.

"To je to" - pomislio je i zaputio je prema ulaznim vratima.

Kada ih je otvorio, ispred njega je stajala visoka plavusa u uskoj crnoj haljini do koljena.

"Gospodin Lovren?" - pitala ga je, a on je klimnuo i sklonio se u stranu da je pusti da udje u stan.

Cim je usao u dnevni boravak gdje se plavusa vec udobno smjestila, jaki miris njenog parfema mu je zarezao nosnice. Definitivno je nosila suvise parfema za njegov ukus.

Pogledao je malo poblize. Iako je neosporno bila lijepa i zgodna, nesto joj je falilo. Bila je totalno drukcija od Aleksandre a to mu je tacno i trebalo.

Iako su se on i Aleksandra u posljednje vrijeme jako cesto svadjali i veza im nije bila na nivou one sa pocetka, znao je da jednom mora stati u kraj svemu tome. I ovo je bio jedini nacin koji je on znao da zaustavi sve lose sto se desavalo medju njima.

Uzdahnuo je duboko i sjeo pored plavuse. Bilo je sad ili nikad.

                        * * * * * *

Aleksandra je sada vec pocela da brine. Prosla su tri sata otkako Dejana nema nigdje a niko od njegovih saigraca nije imao nikakvu informaciju za nju. Kada je pitala Dalica, samo joj je rekao da je trazio dopust ali da mu nije rekao zbog cega. Koliko god puta da ga je zvala, nijednom joj se nije javio na telefon.

"Aleks, sigurna sam da je sve uredu" - rekla joj je Helena njezno spustajuci svoju ruku na njenu. Aleksandra se trznula iz razmisljanja i blago se nasmijesila ka njoj. Bila je sigurna da je vec pocela toliko glasno da lupka telefonom po stolu i da privlaci poglede ljudi oko njih, pa ju je zato Helena trenutno drzala za ruku.

Sjedile su u baru hotela Westin. Dosle su malo da predahnu, Helena od zujanja s Mateom po gradu i trazenja odijela,  a Aleksandra od pripremanja Kristalne sale za vecerasnju promociju. Ali Aleksandra nikako nije mogla da se skoncentrise. Neki neobjasnjivi nemir se uvukao u nju i taj ruzni osjecaj nikako nije zelio da je se prodje.

"Mislim da cu otici do Dejanove sobe, ne mogu vise da sjedim ovdje" - rekla je Heleni i ustala. "Svi su vec otisli da se spreme za trening, trebao bi i on da je do sada dosao."

"Okej, ja cu ostati ovdje jos malo, pa cu se vratiti u salu." - rekla je Helena.

Aleksandra je klimnula glavom i krenula ka liftovima. Dok je prolazila pored recepcije, vidjela je Dejana kako stoji ispred hotela i slika se sa fanovima. Uzdah olaksanja joj se oteo iz grla i blago se nasmijesila sama sebi. Nekada je zaista znala da panicari bez razloga.