From England with love 💚

40.

Presao je jos jednom pogledom po dnevnom boravku. Nadao se da je sve spremio i da nista ne fali.
Pogledao je na sat, Helena bi trebala svakog casa biti tu.

Posljednja tri dana ga je konstantno ispitivala sta joj je kupio za rodjendan a na sami pomen tog njenog rodjendana, kosa mu se dizala na glavi. Imao je sve to lijepo pripremljeno ali mu je njeno pijanstvo totalno unistilo planove.

I onda se nasao u pat poziciji. Svaku ideju koju je imao, iskoristio je dok je trajala zabava i sada vise nije znao sta da uradi. Htio je zvati Aleksandru i moliti za pomoc, ali je odustao od toga. Odlucio je da ce sve to biti jednostavno pa ako joj se svidi, dobro je. Ako ne, on nije znao bolje.

Cuo je otkljucavanje ulaznih vrata i brzo je upalio kamin. Iako je jos uvijek kalendarski bilo ljeto, kisni London je uvijek zahtijevao paljenje grijanja.

"Sta je ovo?" - cuo je Helenin glas i okrenuo se ka njoj. Stajala je na ulazu u dnevni boravak, zadivljeno gledajuci oko sebe. Da, taj pogled mu je trebao. Sada je znao da je sve uradio kako treba.

Sobu je ukrasio buketima cvijeca i svijecama. Ne pretjerano kao onda u Dejanovom hotelu, ali dovoljno da dobije romanticni efekt. Ispred kamina je na podu postavio veceru sa flasom sampanjca, dok je Helenin poklon stajao odmah pored, u ogromnoj kutiji.
Sve ovo mu je pomalo licilo na onu noc u Rusiji pored jezera.

"Pa, mislim da sam te dosta mucio." - prisao joj je i zagrlio je oko struka. "Vrijeme je da ti dam tvoj rodjendanski poklon."
Helena je spustila pogled na veliku kutiju i siroko se nasmijala.
"Je l' Alonso unutra?" - pitala je smijuci se.

"Kunem ti se, nikad vise u zivotu neces vidjeti tog covjeka" - otpuhnuo je i prevrnuo ocima. Povukao je za ruku i obje su sjeli ispred kamina. Mateo je otvorio flasu sampanjca i nasuo im u case.

"Prije nego nazdravimo, otvori svoj pokol" - rekao joj je smijeseci se.
Helena je uzbudjeno spustila casu na pod i pocela skidati ukrasni papir. Izgarala je od zelje da sazna sta je unutra.
Otvorila je poklopac kutije a unutra se nalazila jos jedna kutija, takodjer umotana u ukrasni papir.

"O boze" - odmahnula je glavom kad je shvatila sta je ocekuje. "Kaznjavas me, je l' tako?"
Mateo se nasmijao samozadovoljno. Naslonio se na kauc i isprepleo prste na potiljku. Uzivao je gledajuci Helenu kako se muci, otvarajuci vec cetvrtu kutiju. Trebalo mu je prilicno vremena da nadje ovolike kutije koje ce se savrseno uklapati jedna u drugu, ali nije mu zao. Osveta se sluzi hladna.

"Totalno sam zasluzila ovo" - komentarisala je dok je otvarala kutije. Lagala bi kada bi rekla da se nakon seste kutije nije pocela nervirati ali trudila se da to sve stoicki odradi.
"To ti je zadnja" - rekao joj je Mateo kada je dosla do male crvene plisane kutije sa zlatnom masnom.

"Oh hvala bogu" - odahnula je Helena. "Mislila sam da ovome nikad kraja necu vidjeti."
Uzela je kutiju i otvorila je. Osmijeh koji je imala prije nekoliko trenutaka, zaledio joj se na licu. Nije znala kako da reaguje.

"Oh, tako je..." - jedva je promucala gledajuci u kutiju. Unutra su se nalazile crne kozne rukavice. "Tako su divne" - jedva je zavrsila recenicu. Iskreno, ocekivala je mnogo vise od ovoga. Ovo je njen prvi rodjendan otkako je s njim i on joj je kupio ovo. Obicne rukavice? Zaista??

"Probaj ih." - rekao je Mateo veselo. "Znam da je vjerovatno rano za rukavice, ali znas kakav je London. Dok se okrenes, pocet ce padati snijeg" - dodao je. Helena se kiselo nasmijala prema njemu i izvadila rukavice iz kutije.

Koliko god se trudila, nije mogla skroz da prikrije svoje razocarenje. Trenutno se nalazila u nedoumici. Nije zeljela da ga povrijedi time sto bi mu pokazala da joj se ne svidja poklon. Ali opet, s druge strane, ako mu sada ne bude dala do znanja da joj je ovaj poklon uzasan, mislice da joj se svidja i do kraja zivota ce dobivati ovakve stvari od njega.