From England with love 💚

118.

"Zakasnila sam" - vrisnula je Aleksandra, panicno uzimajuci telefon da vidi koliko je sati. Sanjala je da je zakasnila na Heleninu zabavu i sada, kada je vidjela da je tek deset sati ujutru, osjecala se kao da je kamion udario. Sinoc je zaspala u osam navece, premorena od cjelodnevnog hodanja po Londonu s Helenom, tako da se samo onesvijestila cim je dosla u apartman. Spavanje od 14 sati je definituvno ostavilo traga na njoj.

Nekako je uspjela da se cetveronoske izvuce iz kreveta i zaputi ka kupaonici. Iako je zabava pocinjala tek kasno poslijepodne, imala je rezervisano u salonu sminkanje i frizuru, pa nije zeljela kasniti.

Sva sreca pa je Helena postedila organizacije te zabave, jer iskreno, nije znala kako bi sve to izdrzala. 

Iako je vec godinama navikla na jak tempo kada je njen posao u pitanju, organizacija oko promocije Hazardove knjige i obilazak raznih gradova u potrazi za savresnim Heleninim rodjendanskim poklonom, bili su sasvim dovoljni da je iscrpe.

Pogledala se u ogledalo i nasmijala sama sebi. Nervoza koju je danima osjecala, danas je bila najizrazenija. Danas je bio taj dan, osjecala je. Cvrsto je odlucila da ce Dejanu reci sve veceras nakon Helenine zabave.

Da li je bila prestrasena? Ne. Bila je prestravljena. Po prvi put u zivotu, inace smirena, pribrana i racionalna Aleksandra Reeves, nije imala odgovore na pitanja koja je sama sebi postavljala. I to ju je uzasavalo. 

Ako je ista mrzila u zivotu, to su bile situacije u kojima nije imala prednost i za koje nije znala unaprijed kako ce zavrsiti. Protresla je glavom, kao da pokusava da otjera ove misli koje je danima more. Ako je mogla da ceka skoro sedmicu dana, moci ce izdrzati i jos nekoliko sati. 

Iz razmisljanja je prenijelo zvono njenog telefona.

"Jesi ustala?" - cula je Helenin glas kad se javila. "Ako jesi, nemoj nista doruckovati, idem ka tebi i nosim nam svega. Umirem od gladi."

Aleksandra se nasmijala na Helenine rijeci. Ona nikada nije mogla jesti cim se probudi, ali je zato Helena to nadoknadjivala za obje.

"E da, i nisam sama." - rekla joj je.

"Kako mislis nisi sama?" - pitala je Aleksandra. 

"A iskreno, nije mi se dalo da idemo u salon danas, pa nam dovodim frizerku i sminkerku kuci." - rekla je Helena veselo. "Eh da, povela sam sa sobom i onog zgodnog masera. Kontam, pod stresom si, pa da se malo opustis."

"Nisi normalna, kad mislis da stignemo to sve zavrsiti?" - pitala je.

"Jesam li ja slavljenica ili nisam?" - pitala je Helena dramaticno. "Ja mogu i kasniti na svoju zabavu."

"Hej divo, hajde molim te zavrsi ovaj razgovor, inace cu morati da ti spustam slusalicu" - nasmijala se Aleksandra. "Cekam te."

"Brzo sam kod tebe." - rekla je i spustila slusalicu.

Aleksandra nije stigla ni da se presvuce a vec je cula kucanje na vratima apartmana. Sreca pa su ona i Helena stalni klijenti djevojaka koje dolaze, pa je mogla hodati u opustenoj varijanti pred njima.

"Imam osjecaja da si me zvala dok si stajala pred vratima" - nasalila se Aleksandra dok se pozdravljala sa svima.

"Otprilike" - rekla je Helena pruzajuci joj kafu. Aleksandra se nasmijesila i spustila kafu na sank.

"Neces kafu?" - pitala je Helena iznenadjeno. Prisla je Aleksandri i stavila joj ruku na celo. "Da nemas temperaturu?"

"Nemam, ne brini se. Narucila sam room service, popila sam vec jednu prije nego si ti dosla." - slagala je na brzinu. "Ovu cu ostaviti za kasnije."