„Mozes li nesto uraditi za mene?“ - pitao je Mateo preko facetimea. Helena se spremala da izadje i samo je mahinalno klimnula glavom.
„Treba mi pokupiti jedan sat u prodavnici“ - rekao joj je. „Kad si vec u Zagrebu“.
„Zasto sam ne pokupis svoj sat?" - pitala ga je. „Ne snalazim ti se ja bas po Zagrebu. Plus, imam hiljadu obaveza koje mi je Aleksandra nabacila i bukvalno ne sjedamo koliko radimo za svadbu. A ne vidim tebe da ulazes neke napore“.
„Sama si rekla da se mene tu nista ne pita“ - rekao joj je Mateo. „Ja sam mislio da ti volis da radis oko toga“.
„Zbunio si se ljubavi" - rekla mu je Helena. „Ja samo volim paznju, haljinu i prekrasnu sminku koju cu imati na sebi. Posao nije bas nesto sto volim raditi“.
„Jesi li ti sigurna da nemas nekoga ko pise sve ove tvoje knjige?“ - pitao je Mateo. „Previse si protiv rada za nekoga ko je najprodavaniji autor na Balkanu“.
„Ah, kad bi znao sve moje tajne, mladi Kovacicu“ - rekla je stavljajuci karmin. „Gdje bi ti kraj bio“.
„Mogu li ja nesto da odavde uradim da pomognem?“ -pitao je. "Ako treba angazovat cemo Jelenu i Katarinu, ili kuma. Imam ja i prijatelja u Zagrebu znas“.
„A opet, mene molis da ti podignem sat“ - rekla je Helena kolutajuci ocima. "Nema veze, samo mi posalji adresu, ali nemoj se iznenaditi ako nadjes sat u komadima".
„Mozda je bolje da nazovem kuma“ - rekao je Mateo.
„Bilo bi bolje da ga pocnes zvati po imenu“ - rekla je. „Jer odavno ti vise nije kum, a uskoro ce jedna zgodna plavokosa osoba da ti bude kum“.
„Moram reci Luki kako si ga nazvala“ - rekao je Mateo kroz smijeh.
„Neka bude sretan sto sam ga nazvala zgodnim“- rekla mu je Helena. „Odlazim sad, Aleksandra se vratila, pozdravi mi moje drugare“.
„Dejan nam se danas pridruzuje“ - rekao je Mateo bas u trenutku kad je Aleksandra usla u sobu.
„Ovih dana ne mozes uci u sobu bez da cujes njegovo ime“ - rekla je Aleksandra. "Ali opet, ovo je odlicno kakve stvari Mateo inace govori preko facetimea kad misli da je Helena sama u sobi“.
„Ko me to spominje?“ - zacuo se Dejanov glas,i nakon nekoliko trenutaka je stajao do Matea. Mateo se osmjehnuo, a Heleni je bilo jasno da je ovo vjerovatno bilo iscenirano, samo je cekao da Aleksandra dodje.
„Pa druze“ - vrisnula je Helena. „Cestitam. Jesu li ti sada svi snovi ostvareni?“ - pitala ga je. Aleksandra se nasmijala njenom entuzijasticnom ponasanju. Takodjer je znala da je Helena vec pricala sa Dejanom i da mu je cestitala na osvajanju Lige prvaka. Nekada joj se cinilo da ni Helena ni Mateo nisu bili svjesni koliko su bili providni sa svojim ponasanjem.
„Skoro svi“ - rekao je Dejan, a Aleksandra je mogla osjetiti napetost u zraku koja je u trenutku nastala. Znala je o cemu je Dejan razmisljao. I ona je cesto razmisljala o tome sta bi bilo kad bi bilo. Ali istina je bila da su sada bili tu gdje jesu. Povratak nije bio moguc. Pokazala je rukom Heleni da zavrsi razgovor, vrijeme je bilo da idu.
„Mateo pozdravi mi puno ostale, a tebi saljem poljupce“ - rekla je Helena. "I jos neke stvari, ali to cu ti napisati u poruci“ - dodala je saljivo. Spustila je slusalicu pa se okrenula ka Aleksandri.
„Sta imamo sad da radimo?“ - pitala je Helena. Aleksandra je pogledala svoj raspored na mobitelu.
„Sad idemo da se nadjemo sa Frankom i Ivanom“ - rekla joj je.
„Stvarno?“ - pitala je Helena uzbudjeno. „Hvala Bogu vise, bar malo zabave“.
„Rekao bi covjek da te tucem i maltretiram svaki dan. Ovdje se radi o tvojoj svadbi. Meni nije pretjerano bitno koliki ce aranzmani cvijeca biti“.
YOU ARE READING
From England with love 💚
FanfictionHelena i Aleksandra nastavljaju svoje dogodovstine, ovaj put u Engleskoj. Uzivajte u nastavku price From Russia with love.