From England with love 💚

115.

Jebeni Londonski saobracaj - pomislila je Helena. Zasto je uvijek bila neka špica kad je ona negdje zurila. Ljutito je pogledala na sat. Sigurno ce zakasniti.

Iako je inace ona ta koja je kriva za kasnjenje, sada nije bila. Let joj je kasnio sat vremena i poremetio sve planove koje je imala. Duboko je uzdahnula, ponovo gledajuci na sat.

“Utakmica je gospodjice, guzva je pred stadionom” - rekao joj je vozac, a ona se natjerala da se kulturno nasmijesi..

“Znam” - rekla je. ”Brinem se da cu zakasniti na utakmicu” - dodala je, a vozac je pogledao skepticno. Uska suknja koja joj je dosezala do koljena i visoke stikle, nisu bas vristali veliki navijac Chelsea.

“Navijas za Chelsea?” - pitao je. Helena je odmahnula glavom.

“Ne” - rekla je. ”Ja navijam samo za Matea Kovacica” - dodala je. Vozac je izgledao kao da su sve njegove sumnje potvrdjene. Sponzorusa, jedan kroz jedan.

Ali Helena se nije brinula sta su taksisti po Londonu mislili o njoj. Vidjet ce Matea. Napokon. Nije znala ni koliko ga je pozelejla dok nije sletila u London. Do tada je sve bilo izdrzljivo, ali sada kada je tu, u gradu koji su zvali domom, potreba da ga vidi je bila skoro i nepodnosljiva.

Stigli su. Srce joj je pocelo ubrzano lupati kad je ugledala stadion. Jos samo malo i bit ce s njim. Proslo je deset dana otkako je Mateo iskazao kojekakve sumnje oko njenog boravka u Madridu, i od tada je brojala dane kada ce se vratiti. Brzo je platila taksisti i udahnula duboko.

Imala je jos vremena da ga vidi prije nego sto izadje na teren. Iznervirano je pozurila. Njena all access kartica koju je dobila dok je radila sa Hazardom je jos uvijek radila. Plus, svi iz osiguranja su je poznavali. Nadala se da nece biti komplikovani oko ovoga.

Dosla je skoro do svlacionica, a stikle su odjekivale koliko je zurila. Odlicna obuca za trcati po staionu Helena - pomislila je. Zasto zaboga nikada nije razmisljala o tome sta ce raditi prije nego se obukla?

„Helena“ - rekao joj je zastitar i zaustavio je. Helena ga je pogledala siroko otvorenih ociju.

„Moram ga vidjeti“ - rekla mu je, ali zastitar je odmahnuo glavom. Jebeni Jim - pomislila je. Nikakva korist od njega.

„Hejde Jim, obecavam da cu ti svaki dan do kraja sezone kupovati one divne slatke eclere koje volis iz pekare na Elm Streetu“ - rekla mu je, sa ogromnim osmijehom na licu. Jim je izgledao kao da razmislja.

„Zao mi je Helena“ - rekao joj je. „Novi sef ne zeli da se uznemiravaju igraci prije utakmice“.

„Necu ga uznemiravati“ - rekla mu je a Jim je pogledao skepticno. „Vjeruj mi, ono sto mu ja radim nije uznemiravanje“ - dodala je i namignula mu. Jim nije izgledao kao da mu je zanimljivo.

Helena se borila sa idejom da mu kaze gdje moze da se goni i da ode da kupi sebi malo humora, ali nije imala vremena za gubljenje.

„A kako ce Lampard uopste znati?“ - rekla mu je. „Obecavam da cu biti nevidljiva“ - dodala je a Jim se poceo smijati.

„Vjeruj mi, to ne vrijedi svih eclera ovog svijeta“ - rekao joj je. Jebeni zastirari. Guzva se stvorila odjednom oko nje i Helena je vidjela svoju priliku. Samo sto nije mogla trcati u ovim glupim stiklama. Postoji samo jedno rjesenje - pomislila je dok je skidala stikle.

„Sta radis?“ - pitao je Jim.

„Izvini, ali ne mogu vise da podnesem bol“ - rekla mu je i naslonila se na zid, pa skinula stikle. Neki momci su dosli do Jima u tom trenutku i ona je brzo porotrcala pored njega. Nadam se samo da cu uspjeti - pomislila je prije nego sto je snazno udarila u nekoga.