From England with love 💚

78.

“Ti si stvarno lud covjek” - rekao je Eden Rubenu dok su izlazili iz taksija. Prepricavao je jednu od svojih nevjerovatnih prica, a Eden ih se puno takvih naslusao u zivotu.

“Pa Mateo nikada nije cuo ovu pricu” - rekao mu je Ruben.

“Mateo bi sretno i zadovoljno zivio i da je nikada nije ni cuo" - odgovorio je Mateo. Eden se nasmijao. Bio je toliko kulturan da ga nije prekinuo, iako se i na Mateu moglo vidjeti da mu je dodijala prica pri prvih nekoliko redova.

Usli su u lobi hotela, a Eden se sjetio sta je morao da zavrsi veceras. Pogledao je na sat, nadao se da je jos uvijek bila budna. Zadrzao se u klubu vise nego sto je htio i sada je morao nadoknaditi vrijeme.

“Hajde idemo” - rekao je ostalima, zeleci sto prije da dodje do sobe.

“Moram uzeti kljuc” - rekao je Mateo. ”Vidimo se ujutru”.

Zasto je zaboga ostavljao kljuc od svoje sobe na recepciji? Vjerovatno nije ni sam sebi vjerovao da ga nece izgubiti. Ali Eden je imao pametnijih stvari za raditi nego razmisljati o Kovacicevim cudnim navikama.

Pozdravio se sa ostalima pred vratima svoje sobe i usao. Nije htio nista ranije spominjati, a ona je izgleda i zaboravila koji je bio dan. To mu je bilo jos i draze, znaci da ce cvijece imati jos bolji efekat nego inace. Nije mogao puno toga uraditi, pa je za sad cvijece moralo biti dovoljno. Kada stigne u London, razmisljat ce o nekom boljem poklonu.

Pokucao je na vrata njene sobe, nadajuci se da jos nije spavala. Otvorila je vrata i nasmijala se. Eden je stajao naslonjen na zid, sa velikim buketom ruza u rukama.

“Je l' to tvoj nacin da mi kazes da je svega bilo u klubu?” - pitala je Aleksandra gledajuci ga. On se nasmijao pa joj pruzio cvijece.

“Naravno da ne” - rekao je. ”Za takve stvari svi znaju da se kupuje nakit”.

“Cemu dugujem ovo?” - pitala je i uzela buket u ruke. On je poljubio, a ona ga je pustila da udje u njenu sobu.

“Sretno Valentinovo” - rekao joj je, pa se poceo smijati kad su se njene oci rasirile od iznenadjenja.

“Danas je Valentinovo?” - pitala ga je sokirano. ”Gdje sam ja bila citav dan?”

“Pa ocito ispod nekog kamena” - rekao joj je Eden sa osmijehom na licu. ”Ili si mozda cekala da ja napravim prvi korak”.

“Skroz sam zaboravila” - rekla mu je Aleksandra. ”Sad ne mogu uzeti to cvijece” - dodala je. Izgledala je kao da joj je zaista istinski bilo zao sto je zaboravila.

“A ako ti kazem da je cvijece jer je zaista bilo zabavno u klubu?” - pitao je. ”Ne mora biti za Valentinovo”

“Onda bi me naljutio” - rekla je, lagano mu prilazeci. "Ne znam da li zaista to zelis” - dodala je zavodnicki.

“Ne znam jesam li preplasen il' napaljen” - rekao je Eden, ali joj je prisao i obavio ruke oko njenog struka. ”A sta bismo radili da nisi zaboravila?” - pitao je.

“Pa vjerovatno nesto romanticno” - rekla je Aleksandra. ”Ili nesto nevaljalo”.

“Dobro je”- rekao je Eden. "Onda jos uvijek mozes spasiti ovu vecer”.

“Hvala ti na cvijecu” - rekla je Aleksandra. "Sretno Valentinovo”.

“S tobom je svaki dan Valentinovo” - rekao joj je.

“I?” - pitala je, prelazeci rukama preko njegovog torza. ”Sta cemo sada?”

“Pa ne znam sta bih ti rekao. Ja sam bas povrijedjen sto si zaboravila na Valentinovo. Mislim, to je jedini praznik koji slavim” - rekao joj je sjedajuci na krevet.