From England with love 💚

11.

"Dobro jutro ljubavi." - pozdravio je Mateo kada je usla u dnevni boravak. Sinoc su nakon svadbe dosli u njegov stan.
Iako se ludjacki borio sa zeljom da se jutros probudi uz nju, ipak je odlucio da spava na kaucu. Znao je, ako legne pored nje, nece se moci suzdrzati.
"Dobro jutro." - prisla mu je i zagrlila ga oko vrata. "Sta ovo ovako divno mirise?"

"Strudla s jabukama." - rekao joj je nasmijano. "I samo da znas, kupovna je. Ja sam je samo stavio da se pece."
"A ja sam se bas ponadala da se moj muskarac dobro snalazi u kuhinji." - poljubila ga je u obraz i sjela mu u krilo.
"Pa snalazim se. Iz prve sam skontao kako da upalim rernu." - nasmijao se pobjedonosno.

"Ti si budala." - poljubila ga je jos jednom. Pogled joj je pao na kataloge koje je Mateo listao prije nego je ona ustala. "A sta je ovo?"
"Namjestaj." - polako joj je rekao. Gledao je u nju kao da ceka njeno odbravanje. "Mislio sam da promijenim neke stvari."
"Koje?" - pitala ga je Helena.
"Pa eto, neke od ovih sto su u stanu." - rekao joj je nervozno. "Htio sam malo modernije da opremim stan a neke od stvari se ne uklapaju u taj stil."

"Mateo." - rekla mu je polako i okrenula se ka njemu da ga moze gledati u oci. "Sta se desava? Samo istinu, molim te."
Mateo je duboko uzdahnuo. Htio je ovo odavno da ucini, cim se vratio iz Rusije, ali vrijeme mu se jednostavno izvuklo. Zelio je sve to zavrsiti prije nego Helena prvi put udje u njegov stan.

"Iskreno, imao sam namjeru da izbacim sve ove stvari iz stana i da kupim nove, prije nego ti dodjes kod mene." - rekao joj je nakon nekoliko trenutaka oklijevanja. Helena se blago nasmijala. Shvatala je sta ga je mucilo.

"Mateo, sasvim je normalno da se zelis rijesiti svih stvari. Ne bi bilo normalno da te ne podsjecaju..." - rekla mu je ali je on prekinuo.
"Nema to nikakve veze sa podsjecanjem." - rekao je. "Ja nisam osoba koja se veze za stvari. Zelio sam to uraditi zbog tebe, iz postovanja prema tebi. Ako smo odlucili graditi zajednicki zivot, zelim da ga gradimo od pocetka, na svemu novom. Ne zelim da u nasem zivotu bude ista sto bi podsjecalo na moj prijasnji zivot."

Helena je cutala i gledala u njega. Osjecala je kako joj se grlo steze i skupljaju suze u uglovima ociju. Ona nije imala problem sa stvarima koje je Adrijana koristila i nikada joj ne bi palo na pamet da trazi od njega da promijeni cijeli namjestaj. Ali, dirnulo je to sto je on smatrao da treba to da uradi zbog nje.

"Cutis. Ne svidja ti se ideja." - tiho je rekao.
"Naravno da mi se svidja." - poljubila ga je. "Samo si me zatekao, nisam ocekivala nesto ovako."
"Jesam li to veliku Helenu, koja bi i na guzicu progovorila, napokon ostavio bez teksta?" - pitao je smijuci se.
"Priznajem, jesi." - nasmijala se i ona.

"Ne vjerujem da sam ovo dozivio." - zagrlio je i dohvatio jedan od kataloga. "Dobro onda, biraj."
"Sta da biram?" - pitala je.
"Pa namjestaj." - rekao je jednostavno. "Nisi valjda mislila da cu ja sam to sve da radim?"

"Pa iskreno, nadala sam se da hoces." - rekla mu je ali je ipak uzela katalog u ruke i pocela prelistavati.
"Ako pravimo zajednicki dom, nije uredu da samo ja biram." - rekao joj je i poljubio je lagano u vrat. Nastavio je da je ljubi dok su joj trnci prolazili tijelom. Svaki novi dodir njegovih usana prouzrokovao je uzdahe s njene strane.

"Momak, mislim da ti strudla gori." - rekla mu je, zeleci da prekine ono sto je radio.
"O jebo te." - brzo se odmakao od nje i otrcao u kuhinju. Helena se glasno nasmijala. Stvarno je bio blesav covjek.

                        * * * * * *

"Necu kuci nikad." - rekla je Aleksandra lezeci na jahti. Jucerasnji dan su ona i Dejan proveli u Zagrebu a jutros su stigli na Pag. Dejan je odmah unajmio jahtu i njih dvoje su isplovili na pucinu.
"Necu ni ja." - rekao joj je Dejan, prelazeci prstima preko njenog stomaka.

"Hajmo ovako ostati zauvijek." - okrenula se ka njemu i uvukla mu se u zagrljaj. Prijao joj je dodir njegovog tijela.
"Ja bih to najvise volio." - privukao je sebi jos blize i poljubio u kosu. "Ali neko mora i platiti ove jahte i odmore, tako da je povratak u Liverpool neizbjezan."

"Ah, pusticemo Helenu da radi. Bog zna da joj je vrijeme da mrdne guzicu." - rekla je smijuci se. "Plus, kad uzmem svoju proviziju od ove knjige o vatrenima, necemo oboje morati zadugo raditi."
"Ti si blesava skroz." - nasmijao se Dejan. "A otkud odjednom ta prica da ne zelis raditi vise?"

"Ne znam, vjerovatno sam se preforsirala u Rusiji." - rekla mu je iskreno. "Osjecam da sam se iscrpila i fizicki i emotivno i jednostavno mi se vise nista ne radi."
"Razumijem te u potpunosti. I ja se osjecam isto tako." - priznao joj je Dejan. "Sve ovo me toliko iscrpilo da tacno osjecam da bih mogao hladno sad da zavrsim karijeru."

"Ma daj, ne pricaj gluposti." - prekorila ga je Aleksandra. "Pred tobom ima jos dosta godina igranja."
"Znam ja to sve. I nisam rekao da cu zavrsiti karijeru vec samo osjecam da bih mogao." - rekao je. "Ali, budimo realni. Mislim da trebam izvuci iz ovog posla maksimalno koliko mogu."

"Istina." - slozila se Aleksandra s njim. "Zato bi trebao da odes u neki veci klub."
"Liverpool je jedan od najvecih klubova." - rekao joj je ozbiljno iako je znao da je ovaj razgovor ona okretala na salu.

"Upravo tako, jedan od najvecih. Ali ne i najveci." - rekla je. "Recimo, sta ako te Real bude trazio sad na prelaznom roku? Bi li otisao?"
"Iskreno, ne znam." - odgovorio je. "Sigurno je da bi za svakog igraca bila cast da ga Real trazi, ali opet, cini mi se da se ne bih tamo osjecao lijepo."

"Zbog cega?" - pitala je.
"Pa ne znam. Igrajuci s Ramosom u tandemu, osjecao bih se kao da sam izdao Salaha." - priznao joj je.

"Okej, shvatam ja da je on tvoj prijatelj i da vas dvojica imate posebnu vezu. Ali, zar ne smatras da bi tu trebao da budes profesionalan i da mislis na sebe i svoju karijeru? Svoju buducnost?" - pitala ga je.
"Uostalom, ako ti je Salah pravi i iskren prijatelj, prvo te nikad ne bi doveo u situaciju da moras da biras izmedju napretka u svojoj karijeri i prijateljstva s njim. A drugo, ne bi imao pravo da se ljuti zbog toga."

"Upravu si ti sve, ali opet, ne znam. Cini mi se da se ne bih osjecao sretnim kako god okrenes. I onda automatski ne bih u svojim igrama mogao da dam sve od sebe."
"Vi ljudi meni niste jasni." - odmahnula je glavom. "Niko normalan na ovom svijetu ne bi odbio Real. Ili otisao iz njega."
"Totti ga je odbio." - podsjetio je.

"Rekla sma niko normalan ne bi." - ponovila je. "Francesco nije jedan od tih. Vjeruj mi, upoznala sam ga i mogu ti reci da mi se cini da mu nisu sve na broju."
"Ti su luda zena majke mi." - nasmijao se i poljubio je.
"Je li znas da Mateo hoce da ide iz Reala?" - pitala ga je nakon sto su neko vrijeme lezali u tisini.

"Znam, pricao mi je o tome." - rekao je Dejan. "Pitao me sta ja mislim o tome?"
"I sta si mu ti rekao?" - pitala je Aleksandra. "Garant si jedva docekao da ga podrzis u toj namjeri."

"Pa iskreno da ti kazem, ja zaista smatram da bi trebao da ode negdje gdje ce imati priliku da igra." - rekao joj je iskreno. "On je veliki potencijal. Nazalost, u Realu se nije uspio dokazati i bila bi zaista steta da ostane samo na potencijalu i talentu. Nije vise toliko ni mlad da kazes ima vremena da se dokaze. Dalic je bio upravu kada mu je rekao da ide."

"Dalic mu je usadio tu blesavu ideju u glavu?" - pitala je Aleksandra iznenadjeno.
"Da, zjenica oka tvoga te izdala."- rekao je Dejan smijuci se. "Rekao mu je da u reprezentaciji za ubuduce zeli samo igrace koji su konstantni u svojim klubovima i zato Mateo najvise i zeli da ide iz Reala."

"Boze, a tako je Zlatko bio divan covjek." - rekla je razocarano i odmahnula glavom.
"Eto vidis, izdade te i on." - zezao je Dejan.
"Meni je ocigledno sudjeno da me svaki muskarac u zivotu izda, na ovaj ili onaj nacin." - rekla je saljivo.
"Ja te nikada necu izdati." - rekao joj je Dejan gledajuci je ozbiljno. "Nemoj u to nikada da posumnjas."

Aleksandra se podigla ka njemu i poljubila ba. Obavila je ruke oko njegovog vrata i cvrsto ga zagrlila. Jos uvijek je imala strahove zbog stvari koje su joj se u proslosti desavale ali je zaista svim silama pokusavala da Dejanu pokloni sto vise povjerenja je mogla. I svakim danom je uspijevala u tome sve vise i vise.