Spakovala sam sve stvari. Obula sam papuce i krenula u trpezariju.
Izasla sam iz sobe i po obicaju spustila se dole ogradom od stepenica. Ko ce da hoda do dole kad moze jednostavno da sedne i spusti se.
Usla sam u trpezariju. Mama je sedela i citala neku knjigu, dok je tata sredjivao neke papire.Ja: Zvali ste me?
Mama: Da.
Tata: Dodji sedi.Pokazao je rukom na stolicu preko puta njega.
Sela samJa: Molim?
Tata: Slusaj, ostalo je samo da ti kazemo nesto vezano za skolu.
Mama: Vidi, ni mi ne znamo kako je tacno uredjena, ali znamo da je savrsena za tebe. Jos nisi uspela da aktiviras svoje moci, zato i ides tamo.
Tata: Molim te, ponasaj se lepo, uci, ne izostaj sa casova i nemoj da obrukas nasu porodicu.
Mama: Znamo da mi nismo klan, ali smo jedna uspesna i poznata porodica. Nase firme i lanci hotela su svima poznate i zato te molimo da ne ukaljas nase ime.
Ja: Mama, ne brini se, bicu dobra i necu vas osramotiti.
Tata: Drago mi je da to cujem. Jel si se spakovala?
Ja: Jesam.
Tata: Dobro, krecemo za 5 minuta.
Ja: Oke, idem da spustim stvari do auta da se Eliza ne muci.Izasla sam iz trpezarije i prenela sve svoje stvari do tatinog auta. Jako lep luksuzan crni auto.
Za nekoliko minuta i tata je dosao.
Usli smo u kola i krenuli.Ja: Tata, jos koliko?
Tata: Uskoro stizemo, strpi se. Nisam znao da jedva cekas da stignes.
Ja: Nije da jedva cekam, ali smorila sam se u kolima.
Tata: Dobro, polako, ne mogu ovuda brze da vozim. Inace skola ti je potpuno izolovana, nema nicega oko nje u razmaku od jedno 40 kilometara.
Ja: Divno, ispade da je to neka zabit ko zna gde...
Tata: Nije, odusevices se kad je vidis, jako je lepo uredjena.
Ja: Nadam se.Za jedno 15 minuta smo stigli.
YOU ARE READING
Alfa
FantasySvet magije i demona. Sasvim obicna devojka Anabela, dospeva u najbolju skolu magije. Tamo saznaje stvari koje joj nikad nisu bile recene. Upoznaje misterioznu devojku Akiru. Uz nju otkriva svoju davno izgubljenu prošlost.