Alfa

deo 2

Sadasnji momenat:

Jos uvek se pitam zasto je onako odreagovala, jezivo i cudno. Nakon svega je nisam ni videla, rekli su mi da ne izlazi iz svoje sobe, cak je i misije odbila. Carska Cudovista takodje nisu nista iz nje izvukli. Nije zelela ni sa kim da prica.
Odlucila sam da odem danas do nje. Mozda uspem nesto da izvucem, ili da joj pomognem ako ima neki problem.
Ali pre svega imam trening sa timom.
Upravo se spremam za njega. Obukla sam uniformu i namestila kosu u visoki rep, kako mi ne bi smetala.
Pokupila sam sve sto mi je trebalo i izasla iz sobe. Na izlazu iz spavaonica, srela sam crvenu Fionu, kako stoji pored Jume.

Ja: Hej!
Fiona: Zdravo Ana!

Prisla sam im, a onda smo otisli na trening. Na livadi je trebalo da nas ceka Sensei, ali nije ga bilo.

Juma: Kasni...
Ja: Ah...

Seli smo na travu i nastavili da cekamo i cekamo i cekamo... Da jedno pola sata ga nije bilo.

Juma: Ludim, trebao je da bude ovde jos pre pola sata!
Fiona: Smiri se Juma, docice.
Ja: Khm... Mislim da ide.

Rukom sam im pokazala na put ka livadi. Sensei je isao i u rukama je drzao knjigu.

Juma: Sensei!

Podigao je glavu sa knjige.

Sensei: Dobro jutro.
Fiona: Ebisu Sensei, zasto kasnite?
Sensei: Pa znate, izbegavao sam crnu macku, da mi ne bi presla put.
Mi: STA?!
Sensei: Sedela je na sred puta, pa sam je izbegavao.
Mi:POLA SATA?!
Sensei: Da... Da...
Juma: Pola sata vam je trebalo da zaobidjete macku, ako ste uvopste i videli macku?!

Uzdahnuli smo, a on se lagano smeskao. Nekad ga ni malo ne razumem.

Sensei: Dobro, dobro, da pocnemo sa treningom...

Akirina perspektiva:

"Xx: Gde si moja draga Akira?!

Jurim po sumi i bezim od njega. Ko je on?! Sta zeli?!

Xx: Zasto bezis od mene?!

Penjem se na drvo i sakrivam se tu.

Xx: Znas da te mogu videti gde god da si. Ne mozes mi pobeci!

Gledam u njega izmedju lisca. Sta?! Nestao je! Gde je!

Xx: Evo me ovde.

Iza mene je! Okrecem glavu ka njemu. Gledam pravo u njega.

Xx: Pa, dugo se nismo videli........"

Ja: Aaaa!

Trgla sam se. To je san. Opet isti san! Zasto? Svako vece sanjam istog lika, kome ne mlgu da vidim lice. Svako vece me opseda. Nalazim se u sumi i bezim od njega, ali ne znam zasto bezim, ne znam ni ko je to.
Kane mi doskace na krevet i pocinje da se meskolji oko mene.

Ja: Ne znam ko je to, Kane... Ne mogu mu videti lice, ali njegov glas, boja njegovog glasa mi je poznata. Ali ne znam odakle. Ima to nesto u glasu sto mi je poznato, ali samo taj jedan ton mi je poznat, ostatak glasa ne prepoznajem. Samo taj jedan ostar i grub ton znam, a ostalo mi je nepoznato, kao da se promenio.

Gurnula me je njuskom i posla ka vratima.

Ja: Ne, ne izlazim.

Pocela je sapom da grebe vrata.

Ja: Kane!!!

Na moj poviseni ton, spustila je sapu i legla na pod.

Ja: Kane...?

Ustala sam i prisla joj. Pomazila sam je po glavi, a ona me je pogledala.

Ja: Izvini mala. Nisam zelela da vicem. Hajde, izacicu, ali samo zbog tebe.

Skocila je na mene od srece i liznula mi obraz.
Izasle smo iz sobe i uputile se ka holu.
Kako je Kane cula glasove ostalih, odmah je potrcala i pocela da skace po svima.

Jato: Opa!
Eren: Pa koga mi to vidimo ovde?!
Jukio: Znaci odlucila si da izadjes? Zasto nisi zelela da to uradis ranije? Znas dve nedelji si zatvorena u sobi.

Uzdahnula sam, a onda dosla do njih i sela na pod.

Itan: Pa sta se desilo?
Ja: Ne bih bas o tome. Ni meni nije jasno.
Zero: Nije ti jasno sta?
Ja: To sto mi se desava.
Jukio: A da nam kazes sta ti se desava?
Ja: Ne bih.
Jato: Akira, nije ti dobro, znam to vrlo dobro. Mogu te procitati kao knjigu. Sta ti je?
Ja: Dzabe, od tebe, Jato, ne mogu osecanja da sakrijem, ali ne mogu ni da vam kazem, to su moji licni problemi.

Jatova perspektiva:

Drma me Zero laktom po ramenu.
Okrecem se ka njemu.

Ja: St...
Zero: Shhh...

Pokazao mi je da sapucem.

Zero: Izadji sa njom.
Ja: Sta?!
Zero: Sh... Pozovi je da izadje na svez vazduh i popricajte. Ti si jedini ovde koji lako moze da zna sta joj je.
Ja: Zero? To i nije tako losa ideja.
Zero: A usput joj reci i sta osecas, bice ti lakse, a mozda je usrecis...
Ja: Molim?! O cemu pricas?!
Zero: Znas ti vrlo dobro. Jato ne moram da imam tvoje moci, da bih znao sta osecas prema njoj.
Ja: Ne razumem o cemu pricas!
Zero: Sa kilometra se vidi kako je gledas. Jato, svidja ti se.

Pocrveneo sam.

Zero: Bili bi lep par. Akira koja pada u mrak, a ti je vadis iz njega. Mozda bi se konacno proveselila.

Klimnem glavom i ustanem. Prisao sam Akiri, koja je sedela na podu zatvorenih ociju.

Ja: Akira.

Otvorila je oci i ostro me pogledala.

Ja: Hajde, moras da izadjes malo na svez vazduh. Dve nedelje si u zatvorenom prostoru.

Odmahnula je glavom.

Akira: Ne mogu.

Vidim da se iznutra kida zbog necega. Kao da se plasi da izadje.

Ja: Akira...

Lupkam nogom o pod.

Akira: Zasto zelite toliko da znate sta mi je?! Nije ni bitno!

Ustala je sa poda i posla ka svojoj sobi.
Zakoracio sam i uhvatio je za ruku.

Ja: Ne ides nikuda.
Akira: Jato pusti me!

Oko njene ruke poceo je leti smog.

Akira: Jato, ozbiljna sam! Pusti me!
Ja: Ne!

Jos vise je poceo crni dim da se pojavljuje.

Ja: Ne, ides sa mnom! Bice ti bolje!

Povukao sam je ka sebi. Zateturala se i stala tik ispred mene. Okrenuosam je i uhvatio za ramena od pozadi.

Ja: Ides napolje, osvezices se.

Pogurao sam je i uspeo da je izvucem iz spavaonice, ali kako smo izasli, sela je na prvi stepenik.

Akira: Eto jel si sad srecan?
Ja: Ne, dodji.
Akira: Kuda?
Ja: Bilo kuda. Hajde, idemo da se prosetamo.