Alfa

deo 3

Akirina perspektiva:

Crna materija svuda oko mene. Izmedju-dimenzionalni prostor. Gomila galaksija i drugih svetova.
Sta mi se ovo desava? Zasto sam ovde? Ali ne, gde sam tacno?

Xx: Akira...

Okrecem se oko sebe. Trazim taj zenski glas koji me doziva.

Ja: Ko si ti? Govori odmah! Ne znas sa kime se kacis!

Okrecem se i u ruci vec stvaram katanu.

Xx: Spusti oruzje, princezo.
Ja: Molim! Ko si ti?!

Ispred mene stvara se devojka u dugoj beloj haljini. Deluje starije od mene, ali je i veca od prosecnog coveka, dosta visa.

Xx: Ne zelim da se borim. Zato slobodno odlozi oruzje.

Smirenim i blagim glasom je govorila.
Samo sam pustila katanu koja je nestala u obliku crne prasine.

Xx: Ne zelim ti zlo.

Pocela je da kruzi oko mene i da me zagleda.

Xx: Ja sam Aurora. Gospodarica medju dimenzionalnog prostora.
Ja: Ha? Zar to postoji?
Aurora: Naravno. Mora da postoji neko ko ce da kontrolice ovaj prostor izmedju dimenzija.

Ostro je pogledam.

Aurora: Takodje, ja imam jos jedan zadatak.
Ja: Ha?
Aurora: Pre nego sto se bilo koje ljutsko bice rodi na Zemlji, ja mu odaberem koje ce moci nositi.
Ja: Molim? Ti si povezana sa time?!
Aurora: Slobodno spusti ton. I da, povezana sam sa time, a ti se mlada damo nisi ni pretspavila...

Prekrstila je ruke.

Ja: Ah...

Oborim glavu i zatvorim oci, a za par sekundi, opet dignem gkavu i hladno je pogledam.

Ja: Princeza Akira Namikaze, nosilac Carskog Mracnog Andjela.

Nasmesi se.

Aurora: Pa Akira, izrasla si u divnu devojku. Secam se kad sam gledala u tvoju sudbinu, pre rodjenja.
Ja: Zar i to mozes da vidis?
Aurora: Naravno. Da ne mogu kako bih ti dala moci?
Ja: Mislila sam da moje moci zavise od klana u kome sam rodjena...
Aurora: Pa da, ali potreban je neko ko ce te poslati u pravi klan. Znas ja sam lako mogla da te stavim u klan svetla na primer.
Ja: Svetlo...

Na ovo sam oborila tuzno glavu. Svetlo me asocira na Spirita...

Aurora: Draga moja. Nisam te slucajno pozvala ovde. Podigni glavu.

Dva prsta mi stavi na bradu i podigne je gore.

Aurora: Slusaj. Svet se raspada. Kapije pucaju. Pocece sve vise i I vise demona da prodire u tvoj svet.
Ja:  I sam sama svesna toga, ali sta da radim?! Kako da ih zaustavim?!
Aurora: Moras da ubijes njihovog vodju.
Ja: Ne, ne, ne! To ne mogu, on se nalazi u telu...

Zastala sam.

Aurora: U telu princa Spirita. Da, znam.
Ja: Ako znas, onda ti je jasno... Jasno, da ne mogu. Ne mogu dok znam da je Spirit jos uvek ziv!
Aurora: Zelis da ga spasis?

Sa osmehom na licu me je pitala.

Ja: Da... Iz sveg srca zelim.
Aurora: Tvoja dusa je cista. Koliko god da pripadas klanu tame, tvoja dusa jos uvek u sebi ima malo svetla.
Ja: To svetlo se pijavilo onda kad sam saznala da je on jos uvek ziv! Do tada, moja dusa je bila mracna... Ali, od kako znam da je ziv i da me ceka da ga spasim, promenila sam se... Priznajem, drugacija sam. Iako se to ne vidi, ali jesam. Dobila sam nadu za bolje sutra.

Klimnula je glavom i stavila mi ruku na glavu.

Aurora: Sh... Spasices ga.

Pogledam je pravo u oci.

Aurora: Znam da mozes, ali ne sama. Potrebni su ti tvoji prijatelji, Carska Cudovista.
Ja: Zasto? Moram to sama!
Aurora: Ti zelis sama, ali ne mozes.
Napravila sam polu korak u nazad.

Ja: Zasto?
Aurora: Jel znas kako se otvaraju kapije svetova?
Ja: Ah... Ne...
Aurora: Shvatam. Slusaj me. Treba ti sto vise Carskih Cudovista kako bi otvorila kapiju. Sto vas je vise, to ce kapija duze biti otvorena.
Ja: Razumem. Ali kako se otvara?
Aurora: Ispruzi ruku prvo.
Ja: Molim? Zasto?
Aurora: Samo uradi to.

Ispruzila sam ruku ispred nje. Spustila je svoju preko i iz nje je zasijala svetlost.

Aurora: Pogledaj.

Sklonila je ruku, a na mom dlanu bilo je starim znacima napisano: Kljuc.

Aurora: Svi se morate skupiti na jedno mesto. Ostala Carska Cudovista moraju da posalju svoju moc u tebe.

Zagledala sam se u nju i pazljivo slusala.

Aurora: Kada skupis svu magiju koja moze da stane u tebe, onda ovim znakom udari o zemlju. Dimenzionalna kapija ce se otvoriti. Precicete u svet demona.
Ja: Shvatam... Ali kako da znam gde je Spirit?
Aurora: Za to imam jedan malo cudan poklon za tebe.

Rukom je prosla po mojoj glavi. Kao da me je pomazila.

Aurora: Uzmi u ruku svoju kosu.

Prosla sam prstima kroz kosu i izvukla pramen preko kojeg je ona prosla.

Ja: Sta je ovo? Zasto je bela?
Aurora: Taj pramen ce poceti da vraca boju iz bele u crnu sto se vise budes priblizavala Spiritu.

Jos jednom sam pogledala u pramen, a onda ga pustila.

Ja: On je zrtvovao zivot za mene, ja ne mogu da se bunim za ovo malo bele kose.

Nasmejala se.

Aurora: Divim se tvojoj hrabrosti, princezo.
Ja: Ah...
Aurora: Ne bi mnogo ljudi uradilo to sto ti zelis. Niko nije lud da ide kroz dimenzije.
Ja: Ali ja jesam...
Aurora: Ti ces onda biti i prva osoba koja je to uradila.
Ja: Znam, ali moram, moram da zaustavim Astrala i spasim Spirita i ceo svet ljudi.
Aurora: Pa, mislim da onda ne bih vise trebala da te zadrzavam u tome. Spasi svet! Oslobodi svog...

Zastala je i pogldala me.

Aurora: Tvog decka?

Oborila sam pogled.

Aurora: Crvena si.
Ja: Sta?!

Protrljala sam obraze, a ona se blago nasmejala.

Aurora: Ah, ljubav. Predivna stvar, ali boli kad se voljena osoba izgubi.
Ja: Da...
Aurora: Zato, ne zelim vise da te zadrzavam. Vrati se na zemlju i spasi Spirita!

Pocela je da bledi. Njena figura ispred mene spirala se. Nestala je, a ja se ne secam dalje sta je bilo sa mnom...