Alfa

deo 16

Anabelina perspektiva:
Nedelju dana posle:

Trenutno smo na treningu. Gadjamo u mete surikenima. Sensei je otisao do direktorove kancelarije, jer ga je direktor zvao zbog necega. Rekao je da se brzo vraca.

Juma: Rekao je da ce brzo, nema ga vec 20 minuta.
Fiona: Valjda si vec shvatio da on uvek kasni.
Juma: Ah... Da...

Bacila sam i poslednji suriken koji mi je bio u ruci i krenula sam ka meti da ih sve pokupim.

Ja: Bas nam lepo ide... Ni jednom nismo pogodili centar mete.
Fiona: Stvarno smo izgubljeni slucaju...
Juma: Ah... Da...

Zacuo se senseiev glas iza nas.

Sensei: Pa, drustvo, imam dobre, lepe vesti!
Juma: Koje, Ebisu Sensei?
Sensei: Dobili smo misiju!
Mi: Sta?!
Fiona: Ali, zar misije ne dobijaju clanovi drugog i treceg reda?
Sensei: Da, ali ovo je u sklopu ispita.
Ja: Hocete da kazete da nas mozete opet oboriti, ako ne sredimo misiju?
Sensei: Tacno tako!

Duboko smo ozdahnuli.

Sensei: Ma hajde, sta vam je, jel zelite da postanete clanovi veceg reda?
Juma: Zelimo...
Sensei: Pa sta onda uzdisete? Hajde idite spakujte stvari, ponesite sto vise oruzja i ocekujem vas kod glavne kapije za sat vremena.
Juma: A gde idemo na misiju?
Sensei: U grad.
Ja: Jes, makar mi je teritorija poznata!

Skupili smo surikene i odjurili u sobe na pakovanje.
U jedan ranac sam spakovala sve surikene koje sam imala, kao i moj noz. Namestila sam crvenu uniformu i zavezala kosu u visoki rep.
Pa mislim da sam spremna, ali imam jos 45 minuta slobodnig...
Zaculo se kucanje na vratima.

Ja: Evo! Ko je?!

Prisla sam im i otvorila ih.
Na vratima su stajali Ajs i Šo.

Ja: Ajs? Šo? Pa otkud vi ovde? Nisam znala da dolazite.
Ajs: Smemo uci na kratko?
Ja: Da, naravno.

Usli su.

Ja: Sedite.

Pokazal sam im da sednu na kauc.

Ajs: Ne, ne treba, dosli smo samo da se pozdravimo i da ti pozelimo srecu u nase, Akirino, Midorino i Rajzenovo ime, na misiji.
Ja: Jao hvala! Nego sto ste dosli u akademiju, nije mi Akira rekla da dolazite.
Šo: Dosli smo na kratko, zbog podizanja barijere.
Ja: Aha...
Šo: Odavde nam je najlakse da je podignemo. Idemo na brdo iza skole i od tamo je postavljamo.
Ja: Jao, pa ja necu moci da vam pomognem.
Ajs: Da, znamo, nema veze. Znas, tebi za ove ispite treba dosta moci i energije, da odes da dizes barijeru s nama, ostala bi na minimumu snage.
Šo: Ovde smo dosli , spremni na to, da cemo provesti makar dva dana bez svesti i energije.
Ja: Stvarno?
Ajs: Da... Pa ne bi smo da te zadrzavamo, spremi se za misiju i daj sve od sebe na njoj.
Ja: Hocu!
Šo: Pa stecno Alfa, vidimo se!

Izasli su, a i ja za njima. Otisla sam do glavne kapije. Tu su vec bili Fiona i Juma. Nekako cudno su gledali jedno u drugo.

Ja: Nesto se desilo?
Juma: Ne nista.
Ja: Oke... Ebisu Sensei opet kasni?
Fiona: Po obicaju...
Juma: Stani, eno ga tamo.

Pokazao je rukom na senseia koji je isao putem i citao knjigu.

Sensei: Stigli ste.
Mi: Da!
Sensei: Dobro, sad ce doci auto akademije da nas odvede do grada.

Sacekali smo jos par minuta, a onda se ispred kapije pojavilo crno liksuzno vozilo. Na sebi je imalo grb akademije.

Sensei: Hajmo, udjite.

Nas troje smo seli na zadnje sediste, dok je sensei seo na suvozacevo.
Vozac je pokrenuo auto.

Ja: Sensei, a u koj deo grada idemo tacno?
Sensei: U centar, tamo ostajemo u hotelu, a preko noci idemo da ocistimo centar od demona, da bi Carska Cudovista mogla mirno da podignu barijeru veceras.
Ja: Aham...