Alfa

Poglavlje 5: To nije on!

Akirina perspektiva:
Dan posle:

Ja: Hitaci, ustaj!
Hitac: Jos pet minuta...

Prekrio je glavu jastukom. Uspravila sam se i razgrnula zavese u sobi.

Ja: Hitaci...

Oko mene su se zavrtele mracne cestice.

Hitaci: Ne, ne u kuci!
Ja: Ustaj!

Podigao se istog trena i poceo da rasprema krevet.

Hitaci: Zasto se toliko zuris?
Ja: Idemo po Alfu danas.
Hitaci: Mislis ovde da je dovedes?
Ja: A jok, gde cu drugde?
Hitaci: Nemoj da nas neko vidi! Ne zelim da nas prate ovde.
Ja: Nece, svi sad napustaju akademiju kako bi trenirali van nje.
Hitaci: Ah... Dobro... A kako ces da joj objasnis situaciju sa mnom?
Ja: Lepo.

Kazem, a onda krenem niz stepenice na prvi sprat da bih spremila dorucak.

Ulazim u kuhinji i uzimam potrebne namirnice da bih napravila sendvice. Niz stepenice dolazi i Hotaci.

Ja: Uzmi solje sa police.

Prilazi mi iza ledja i preko mene dohvata solje.

Hitaci: Zar nije lepo to sto sam dosta visi od tebe.
Ja: Ne nabijaj mi to na nos...

Stavlja solje na sto i u njih sipa jogurt.
Donosim tanjire sa sendvicima i pocinjemo da doruckujemo.

Anabelina perspektiva:
Vece:

Vratila sam se sa vecere u sobu. Po ulasku u nju bacam se na krevet i stavljam ruke preko lica.
Ne verujem, Juma trenira sa Zerom, a Fiona sa Ebisu Senseiem. Niko vise nije ostao bez ucenika! Sta ja da radim? Nikog vise nema. Zauzet je ceo treci red. Ah...
Ustajem i otvaram prozor, kako bi uslo malo svezeg vazduha.
Dok sam sklanjala zavesu, zacula sam grebanje o vrata.

Ja: Evo!

Otvaram vrata i ispred zaticem Kane.

Ja: Pismo?

Udje u sobu i da mi pismo, a zatim samo izadje iz sobe.
Otvaram kovertu. Od mame i tate je.

"Bravo, sreco nasa! Dobili smo obavest od vaseg direktora da si polozila drugi test. Svaka cast. Jedva cekamo da te vidimo u borbama. Svu srecu ti zelimo i jedva cekamo da se ponovo vidimo! Ljube te mama i tata!"

Aaa, kako divnoo!!! Am, sta, nee...
Dunou je jak vetar i pismo se zakovitlalo po prostoriji. Okrenula sam se i krenula da ga dignem sa poda, ali neciji glas me je zaustavio.

Xx: Dobro vece.

Podigla sam glavu i na prozoru zatekla osobu u crnom ogrtacu sa kapuljacom na glavi.

Ja: Sta, ko si ti?!!!
Xx: Tise, bre Alfa. Ja sam.

Taj glas, poznat mi je. Osoba je skinula kapuljacu i jasno sam mogla da vidim Akirino lice.

Ja: Akira!
Akira: Ma bre, tise.

Uskocila je u sobu, a za njom se na prozoru pojavila osoba u crvenom ogrtacu isto sa kapuljacom na glavi.

Akira: Ne deri se, niko ne zna da sam ovde.
Ja: Ali, cekaj, tek tako se pojavljujes?!
Akira: Da. Sto, smeta li ti?

Skrenula sam pogled.

Akira: Tako sam i mislila. Ostavila sam nered za sobom, jel?
Ja: Da...
Akira: Pf... I briga me i da jesam...
Ja: Ali, Akira, zasto si to uradila?!
Akira: Licni razlozi.
Ja: I ko je to na prozoru?!
Akira: Upoznacu vas, a sad pakuj se.
Ja: Molim?
Akira: Pakuj se.
Ja: Zasto?
Akira: Ides sa mnom.
Ja: Gde?
Akira: Da treniras, hajde Alfa, ne pravi se glupom. Znam da si polozila drugi test, ukrala sam usput papire u ujakovoj kancelariji.
Ja: Ukrala?
Akira: Da usunjala sam se i u svoju sobu po ogrtac, hajde vise, pocni da pakujes stvari.
Ja: Ali gde me vodis?
Akira: Daleko, hajde, cekamo te na ulazu u akademiju.

Izasli su neprimetno iz sobe, kao sto su i usli. Spakovala sam neke stvari i izasla iz sobe. Dosla sam do kapije akademije, a oni su me cekali naslonjeni na ogradu.

Akira: Hvataj, hladno je.

Dobacila mi je beli ogrtac.

Ja: Hvala.
Akira: Hajde, idemo, neko ce nas primetiti ako se zadrzimo duze.