Alfa

deo 5

Anabelina perspektiva:

Nemoguce, pa zar ste svi glupi kao ja?
Ne mogu ni jedan odgovor da nadjem...
I ono sto nadjem, odmah obrisu jer shvate da su pogresili.
Hvala ljudi, zar ne mogu samo lagano da prepisem...?

Jumina perspektiva:

Daj, napisi nesto budalo jedna, kako mislis da prepisem od tebe?
Polako, mozda onaj drugi tamo zna...
  Idem od duse do duse i prepisujem po malo od svakog.
U jednom trenutku skrecem pogled do Ane. Izgleda da nesto pokusava ili samo drema... A Fiona, ona pise. Nemoguce da zna ovo.
Eh...

Fionina perspektiva:

Oke, ovo je lako, a i ovo, ali cekaj, sta ako je ovo obmana?
Sta ako zele da nas totalno zeznu s zadnjim pitanje.
Neee!!! Polako Fiona, smiri se. Pod stresom si ceo dan. Ali ako uprskas ceo tim ispada... Ne! Zasto sam se prijavila uvopste za ovo?!

Jumina perspektiva:

Ha?
A sada se hvata za glavu...
Fiona, sta li mislis... Samo da ne odustane.

Anina perspektiva:

Nista! Nemoguce, ljudi napisite konacan odgovor jednom u zivotu!

Vreme je prolazilo. Minut po minut. Ucenici su pisali i mucili se stravicno teskim pitanjima, ali nije jos mnogo ostalo.

Xx: Ucenik broj 47 napolje!
Xx: Tim 13 ispada!
Xx: Ucenici 56 i 78 neka napuste prostoriju!

Ovi zvuci su odzvanjali prostorijom tokom celog ispita. Izbacivalo su ih zbog prepisivanja. Na nama je jedino bilo da se nadamo da nece nas prozvati.

Uskoro je dosao i kraj onim pedeset minuta. Sat iznad Itanove glave je otkicao svoje. Nista nisam uradila. Sva pitanja su mi prazna. Ne znam sta da radim. Jedino sto mi preostaje je da se molim da znam deseto pitanje.

Itan: Spustajte olovke!

Svi smo digli glave i zagledali se u njega.

Itan: Proslo je vreme, sada dolazi deseto pitanje. Ali sada dobijate mogucnost izbora.

Pogledali smo se svi medjusobno.

Itan: Ako ne odgovorite dobro na deseto pitanje, ceo tim ispada i ne dobija vise prava da polaze ispite nikad.

Zamor je poceo. Strah u ocima i neodlucnost.

Itan: Zato, svi koji zele, neka odustanu odmah i neka olaksaju svojim prijateljima! Ako odustanete, imacete prilike sledece godine da polazete, kao i oni jadnici uhvaceni u prepisivanju!

Okrenula sam se oko sebe. Skoro svi dizu ruke i tim po tim izlazi iz ucionice potisteno.
Moj pogled se zaustavlja na Fioni.
Trese se. Glava joj je oborena i priljubljena na klupu. Drhtavo dize ruku, ne, nece valjda, ne sme!

Jumina perspektiva:

Ne!
Fiona ne radi to! Ako dignes ruku...

Fionina perspektiva:

Ne mogu! Nisam spremna! Ako prihvatim pitanje i pogresim, njih dvoje ce ostati zaglavljeni u prvom nivou zauvek. Nije me briga za mene, ali njima to ne mogu uraditi.

Jumina perspektiva:

Fiona...
Moram nesto uraditi.
Napravio sam trougao prstima u uperio u Fionu...

Fionina perspektiva:

Na pola mi je ruka podugnuta. Trese se, ali...

Juma: Nemoj.

Tihi Jumin glas mi je odzvanjao u glavi.

Juma: Fiona! Nemoj! Ne dizi ruku! Uspecemo! Tim smo, nemoj, nije bitno ako padnemo, bitno je da padnemo kao tim! Nemoj!

Juma... Juma...
Suze su mi navirale.

Necu! Necu! Idemo dalje!

Anabelina perspektiva:

Nemoj, Fiona, ne odustaj.
Od jednom njena ruka se smirila i spustila dole. Uzdigla je glavu i pogledala u nas dvoje.
  Nasmesila sam se i klimnula joj glavom.
I na njenom i na Juminom licu se pojavio osmeh.
Ali sada, moramo dati dobar odgovor.
Jer nisat nisam uradila... Ceo test  mi je prazan...

Itan: Pa... Cestitam.

Ha? Na cemu?

Itan: Ovo je u stvari bilo deseto pitanje.

Sta?!

Itan: Svi koji su ostali u ucionici, dokazali su da su hrabri i da ce nastavito gurati napred bez obzira na posledice ili prepreke. Rizikova ce da bi dosli do svojih ciljeva. Svaka cast! Ovime ste pokazali i da verujete u ostale clanove svog tima. Svi koji su ostali ovde, svi ste prosli, bez obzira sta ste uradili na testu. Nije ni bio bitan broj odgovora, ili da li su tacni ili ne. Jos jednom, bravo!

Pogledala sam u Fionilu i Jumu, a zatim, pet timova koji su ostali su ustali i krenuli da aploudiraju i mi za njima.

Svi: Jee!!!