Alfa

deo 12

Anabelina perspektiva:

Dan posle:

Veselo izlecem iz ucionice. Za mnom trci Fiona.

Fiona: Ana, uspori, ne mogu te stici...
Ja: Izvini, ali moram da pozurim.
Fiona: Dobro, ali uspori malo.

Okrenula sam glavu ka njoj, potvrdno klimnula glavom i nasmesila se.

Fiona: Hej, Ana, gledaj ispred sebe!

Sta? Okrenula sam glavu napred, ali vec je bilo kasno, sudarila sam se sa...

Ja: Ajla... Izvini...

Pale smo na pod.

Ajla: Direktorova miljenica... Pazi malo...
Ja: Izvini, nije mi bila namera.
Ajla: Pf...

Ustala je i hladno prosla pored mene.

Fiona: Ana, dobro si?
Ja: Da, jesam.
Fiona: Koji je njen problem?
Ja: Ajla, ah, nas dve smo nekad bile u dobrim odnosima, ali kada sam pocela da treniram s direktorom, promenila se.
Fiona: Aham...
Ja: Mislim da je to jer ona jako zeli da predje u veci nivo i kada je videla pocetnika da trenira s direktorom, postala je ljubomorna.
Fiona: Ima smisla...

Podigla sam se. Nastavile smo ka Fioninoj sobi.

Fiona: Nego, zasto te trenira direktor?
Ja: Am... Pa... Onog dana kada sam izgubila kontrolu, rekli su mi da imam velikog potencionala i da bi bila steta da ga ne iskoristim...
Fiona: Aha... Pa, hvala sto si dosla sa mnom do sobe.
Ja: Nista, hajde, moram da zurim... Cao!

Usla je u svoju sobu, a ja sam potrcala ka kapiji skole.

Malo kasnije:

Dotrcavam do ulaza. Sva zadihana savijam se da bih uhvatila malo vazduha.
  Nakon koje sekunde odmora, dizem glavu i osvrcem se.
Ispred kapije je stajao direktor.

Ja: Gospodine direktore.
Direktor: O Ana, tu si.
Ja: Da, ne kasnim?
Direktor: Ne, dobro si stigla.
Ja: Uh...
Direktor: Ali, vise me ova moja Akira zabrinjava...
Ja: Nije dosla jos?
Direktor: Nije, mislim i da nece.
Ja: Sto?
Direktor: Duga je to prica. Nego danas ces upoznati jos Carskih Cudovista.
Ja: Znam.
Direktor: Njih stvarno dugo nisam video. Poslednji put pre, pet ili sest godina.
Ja: Toliko dugo?
Direktor: Da. Oni svi imaju izmedju petnaest i devetnaest godina.
Ja: Aham...
Direktor: Ti imas koliko?
Ja: Ja sesnaest.
Direktor: Aha, mladja si od Akire tri godine.
Ja: Ona ima devetnaest?
Direktor: Da, jel ti izgleda mladje?
Ja: Da!
Direktor: Ou, pa evo i prvih gostiju.

Pokazao je ka putu. Ka dvoristu je dolazio jedan crni auto.

Direktor: Opa, cudno...
Ja: Ham?

Auto je usao u dvoriste, a iz njega je izasla jedna malo starija zena, duge ukovrdzane crvene kose.

Direktor: Dobro nam dosli, gospodjo Melanija.
Melanija: O, gospodine Rjuzaki, nismo se dugo videli.
Direktor: Da, bas dugo, nego otkud to da stizete prvi? Bez uvrede, ali uvek ste kasnili svuda.
Melanija: Ljudi se menjaju. Nego nesto ne vidim vasu necaku.
Direktor: Ma bice ovde svakog casa...

Oke... Ovi ljudi su tako zvanicni...
Pogledala sam u direktora, a on je nekako polako, ali ostro okrenuo glavu ka meni, pa je prosaputao.

Direktor: Molim te, idi po nju...

Zbunjeno sam ga pogledala, a zatim otisla da je nadjem...

Trcim po akademiji vec petnaest minuta i trazim Akiru, ali nista...
Nalazim se trenutno u okrugu treceg nivoa.
 
Xx: Hej, sta ces ovde?!

Zacujem iza sebe i naglo se okrenem.

Xx: Ti si iz prvog nivoa, sta trazis ovde?!

Iza mene je stajao decko razbarusene braon kose i bukvalno, tirkiznih ociju. Za njim je setala i Kane.

Ja: Ovaj, ja, ustvari, trazim Akiru.
Xx: De ne zezaj me, sta ce ti ona?
Ja: Direktor je trazi.
Xx: Pa zar nije s njime?
Ja: Ne...
Xx: Ne znam gde je.
Ja: Ah...
Xx: Slusaj, uzmi Kane, ona ce je lako naci... Znaci ipak je odlucila da ne dodje.

To zadnje je rekao jako tiho sebi u bradu.

Ja: Ovaj, dobro.

Priblizio se Kaninom uvetu i rekao joj da ide do Akire.

Xx: Sad je samo prati.
Ja: Hocu...

Krenula sam za njom, ali sam se u trku okrenula.

Ja: Hvala!

Okrenula sam se nazad i nastavila da trcim.