Alfa

deo 14

Anabelina perspektiva:

Sedimo i rucamo sa Senseijem kod spomenika. Da, dao je i meni rucak...

Fiona: Nego, sensei, kakav je to spomenik iza Vas?
Sensei: To je spomenik najjacim ucenicima i svima onima koji su isli u nasu akademiju, svim UUA ucenicima.
Ja: Vau!!! To zvuci tako kul, znate sta, i ja cu se potruditi i moje ime ce jednog dana pisati na tom spomeniku!
Juma: Jel si sigurna...?
Ja: Da sto?
Fiona: Jel znas sta je uvopste UUA?
Ja: Am... Ne...
Fiona: To je skracenica za: ubijeni u akciji...
Ja: Aaaa! Ne, ne! Povlacim reci! Povlacim sve sto sam rekla!!!
Sensei: Na tom spomeniku su upisana imene skoro svih mojih najboljih prijatelja...
Juma: Stvarno, Ebisu Sensei?
Sensei: Da, ovaj spomenik je podignut pre deset godina. Sigurno ne znate za veliki napad na nasu skolu.
Mi: Ne znamo.
Sensei: Pre deset godina, za vreme Tamnog Casa, skola je bila napadnuta. Velike kolicine demona su prodrle kroz zidove i pocele da ruse sve pred sobom. To je bio prvi put da smo ugledali horore. Tacnije, tada se pojavio samo jedan, ali je bio mnogo veci i mnogo jaci od ostalih. Mogao je da govori, i predstavljao se kao vodja svih demona, a sebe je nazivao Astralom.
Ja: Astralom?
Sensei: Da, na zalost ovaj dogadjaj je odneo mnogo zivota.
Fiona: A kada se to tacno desilo Ebisu Sensei?
Sensei: Ustvari, to je bilo tacno na danasnji dan pre tih deset godina.

Spustili smo poglede.

Juma: Sensei, izvinite ako smo Vas podsetili na nemile uspomene...
Sensei: Ne, niste vi krivi, vi ste deca, jos uvek zelite da saznate sve.

Akirina perspektiva:

Ubralasam ruze iza nasih spavaonica. Danas se navrsava desrt godina od Velikog Rata protiv demona. Na danasnji dan, on je poginuo stiteci mene.
Dok sam bila na polajni, vec mi je stiglo par sokola pismonosa, koji su nosili ruze. Poslali su ih Ajs, Midori, Rajzen i Šo. Poslali su ih da bih stavila ruze na njegovo pogrebno mesto, kod spomenika.
On mi je bio jako vazna osoba u zivotu, takodje Carsko Cudoviste, ali kao sto sam vec rekla, poginuo je stiteci me u tom napadu na skolu.
Ali, nije samo njemu godisnjica smrti. Tog dana je poginula i Inori. Ona mi je bila najbolja drugarica, prvobitna vlasnica Kane. Bila je posednik moci zivotinja, a Kane je bila njena.
U tom napadu, bili smo svi razvrstani po nasim timovima. Ona je bila u timu sa Zarom.
Da, Zara je nakada bila clan treceg reda, ali zbog izdaje tog dana, izbacili su je iz treceg reda.
Naime, izdala je Inori u trenutki, kada joj je bila najpotrebnija. Izdala je svog clana tima i zato je dobila izbacaj iz treceg reda i zabranu za polaganje ispita na 5 godina. Posle isteka zabrane, opet nije uspela da polozi, jer smo je svi iz treceg reda obarali. Nismo joj oprostili to sto je izadala Inori.
A kako ju je izadal? Ah... Lepo...
Njih dve su bezale od demona. Preko drveca su krenule da beze ka, tada, glavnoj zgradi skole.
Demoni su im bili za petama. Jedan od njih je uhvatio Inori...

Inorina perspektiva:
Pre 10 godina:

Zara: Brze Inori!
Ja: Idem Zara, ne mogu brze! Hajde Kane, potrci brze do Zare!

Mali beli tigar je skakutao od grane do grane i trcao ka Zari.

Zara: Inori, zar uvek moras da nam donosis probleme i da nam smetas u svakoj nevolji!

Na ove njene reci sam se zaustavila i ona je.
Okrenula se ka meni i ostro me pogledala. Imala je zli osmeh na licu.

Zara: Uvek smetas!

Od jednom, osetila sam da me je cvrsta demonska ruka uhvatila. Zadrzavala sam se za drvo, dok me je on vukao ka svojim ustima.

Ja: Zara! Pomozi mii!!!

U glavi su mi odzvanjale njene reci. Da li sam stvarno toliko smetalo, da li je bolje da umrem?

Osetila sam Zarine ruke na svojima.
Otvorila sam oci koje sam drzala zatvorene do tad.

Ja: Zara?

Titrao joj je zli osmeh od uva do uva.

Zara: Zao mi je Inori!
Ja: Sta?!

Pustila je moje ruke i....

Akirina perspektiva:

Predpoatavljate sta se dalje desilo. Tako je, Inori je pojedena od strane demona.
Posle ovoga, Kane je dospela kod mene. Prihvatila me je kao vlasnicu.