Alfa

deo 5

Akirina perspektiva:
Nedelju dana kasnije:

Ja: Rajzene, sa tvoje leve strane!

Uzviknem, a on se naglo okrene i nogom sutne demona.

Rajzen: Morali smo po noci da idemo...
Ja: Ti si se razvlacio...

Macem zamahnem i ubijem poslednjeg demona koji nam se priblizavao.

Ja: Kane!

Uzviknem, a ona dodje i sedne pored mene.

Rajzen: Jel su svi nestali?
Ja: Mislim, vise ih ne vidim. Hajde da pozurimo ka akademiji dok se nisu stvorili novi.
Rajzen: Da.

Sednem na kane i podjemo ka akademiji.

Rajzen: Ne verujem na sta si nas sve nagovorila.
Ja: Znam, ali i vi zelite da spasite svet, zar ne?
Rajzen: Da, ali da putujemo kroz dimenzije, pa to je suludo.
Ja: Drugog izbora nemamo.
Rajzen: I stvarno mislis da cemo uspeti. Mislis da mozemo da pobedimo Astrala.
Ja: Nisam sigurna, ali se nadam.
Rajzen: Dobro...

Izdahne.

Rajzen: Jel znas uopste kako njihov svet izgleda?
Ja: Svet demona?
Rajzen: Da.
Ja: Nemam blage veze kako izgleda. Saznacemo kad stignemo.

Nakon ove moje recenice nastala je tisina, koja je trajala sve dok nismo stigli u akademiju, pred zoru.

Ja: Hajde, ostali su u sobi za sastanke.
Rajzen: Znaci ja sam zadnji koji stize?
Ja: Da.

Brzo smo utrcali u akademiju, ne stajuci smo i stigli do sobe za sastanke.
Bez kucanja ulazimo i zaticemo Šoa, Ajsa, Midori, Alfu i Hitacija kako sede za okruglim stolom.

Rajzen: Dobro jutro.
Ajs: Jutro...

Svi su pospani.

Hitaci: Divno ste se setili da dodjete ovako rano. Nema ni 7 sati.
Ja: Nisam ja kriva.
Rajzen: Sta sad sam ja kriv?
Ja: Da. Tebi je trebalo mnogo da se spremis.

Prodjem i sednem na svoje mesto, a Kane mi legne pored nogu. Rajzen uzdahne i sedne na mesto pored Hitacija.

Hitaci: Pa svi ste tu. Sad voleo bih da nam svima Akira ponovo objasni sta planira.
Ja: Dobro. Slusajte. Svi ste mi potrebni, vise nego ikad.
Midori: Akira, zato smo i ovde.
Ja: Znam, drago mi je sto ste odlucili da poverujete u moju ludost i da mi pomognete.
Ajs: Da, sve super, hajde predji na stvar.
Ja: Da... Plan je ovakav. Iza skole treceg reda, nalazi se dobro poznato brdo. Tamo cemo otvoriti portal za svet demona. Moramo da ubijemo Astrala i da vratimo Spirita na koji god nacin znamo. U pitanju nije samo Spiritov zivot, vec i sigurnost celog naseg sveta.
Šo: Samo jedno pitanje, Akira, kako mislis da otvorimo portal?

Ispruzila sam ruku ispred svih i pokazala znak koji je na njoj.

Ja: Uz pomoc ovoga. Ovo je kljuc za dimenziju demona. Morate mi dati sto vise vase moci, uz pomoc koje cu otvoriti kapiju.
Hitaci: To je sve super, Akira, ali imam ja jedno pitanje.
Ja: Koje?
Hitaci: Sta ce biti ako poginete.

Ubojita tisina je zavladala prostorijom.

Hitaci: Postoji mogucnost da ne prezivite. Idete u svet demona, da se borite protiv Astrala, vladara tog sveta. Da li ste svesni rizika?! Sta ce biti sko ovaj svet izgubi 6 carskih cudovista?!
Ja: Svesna sam rizika... Ako vi, ostali ne zelite da idete u drugu dimenziju, razumecu... Ali makar mi pomozite da otvorim kapiju, sve cu uraditi, pa cak i otici tamo sama!

Svi su pogledali u mene.

Alfa: Ne, Akira... Neces ici sama, ja idem sa tobom!

Pogledala sam u nju.

Ja: Alfa...
Alfa: Jesam neiskusna, ali ti si mi prijatelj, a prijatelji se ne napustaju.
Ajs: Alfa je u pravu, znas, nije samo tebi Spirit bio drag, i nama je.
Rajzen: Mali plavusan, svima fali.
Šo: Da, zato ne dopustamo da ides sama!

Osetila sam neciju ruku na ramenu. Midori je stajala pored mene sa osmehom na licu.

Midori: Idemo zajdno, ako poginemo, poginucemo zajedno. Ali moramo da pokusamo makar.
Hitaci: Tvrdoglavi ste...

Prekrstio je ruke i nasmejao se.

Hitaci: Dobro, ne mogu da vas otdgovotim od toga. Onda imate moju podrsku i nadu sa Zemlje.