Alfa

deo 7

Usle smo u skolu.

Ajla: Hajde, prati me, ovamo nam je ucionica.
Ja: Idem, sve vreme te pratim...

Dosle smo blizu ucionice.

Ajla: Dobro je, nije stigao nastavnik.

Sa kraja hodnika su poceli da se cuju neciji koraci. Okrenule smo se i zatekle direktora.

Ajla: A, gospodine direktore.
Direktor: Dobar dan, Anabela, jel mozes da ostanes na kratko?
Ja: Am, da... Ajla udji, docicu ja.
Ajla: Dobro...

Usla je u ucionicu.

Direktor: Pa, vidim upoznala si s vec s nekim.
Ja: Da, jesam.
Dorektor: Dobro. Inace u skoli kad dodje neko nov, on ulazi zajedno s nastavnikom i upoznaje se sa odeljenje. Trebalo bi ispostovati to.
Ja: A, da, naravno.

Do nas je dosao i nastavnik istorije, kod koga imamo prvi cas.

Direktor:(obraca se nastavniku) Ovo je nova ucenica.
Nastavnik: Dobro, pa, hajde da te upoznamo s odeljenjem.
.......

Akirina perspektiva:
(Nekoliko minuta ranije)

Besno izlazim iz ambulante.
Dzabe se nerviram zbog beskorisne budale. Da se on nije rodio ja bih bila naslednik klana. A ne taj slabic. Uf, uzas!
Prolazim kroz okrug prvog i drugog nivoa. Ruke drzim u crnim dzepovima, moje crne uniforme.
Kako sam izasla iz okruga prvih nivoa, do mene je dotrcala Kane, a za njom je isao i ujak.

Ujak: Akira, otkud ti iz tog pravca?
Ja: Htela sam da pomognem, onoj budali od mog mladjeg brata, ali na kraju sam se predomislila.
Ujak: Aha, nego, cuo sam da si se jutros pokacila sa njim.
Ja: Da.
Ujak: Njemu nisi naskodila nesto posebno, ali si zato Zari slomila ruku.
Ja: Pf, nije mi bila namera da joj slomim ruku, ali eto, zapoceli su prvi. A gde si ti posao?
Ujak: Idem do skole prvog nivoa. Dobili su novu ucenicu, trebamo je upoznati s odeljenjem.
Ja: Dobro, izvini me sad, moram da idem.

Prosla sam pored njega i sa Kane, nastavila ka okrugu treceg nivoa.
....
Dolazim do dobro poznatih, velikih, drvenih vrata spavaonice.
Ruku sam stavila na vrata i otvorila ih.
Kane je odmah utrcala i otisla do ostalih clanova treceg nivoa, koji su sedeli u holu spavaonice.
  Celo drustvo je sedelo na kaucima i foteljama.

Akasi: O, pa dobrodosla nazad, princezo.
Ja: Zdravo...
Eren: Sta je bilo, opet problemi s Vilijamom.
Ja: Da...
Zero: Cujem da te je napao danas, zajedno s nasom starom dugaricom Zarom.
Rentaro: Stvarno kad?
Jato: Sta ona vise hoce da postigne?
Ja: Ren, napali su me dok ste ti i Jato isli da iznesete izvesta o misiji.
Itan: I kako se zavrsilo?
  Rej: Za Vilijama dobro, ali Zari je rula u gipsu.
Jukio: Opa, da nisi preterala.
  Ja: Nisam mogla da se suzdrzim. Mogla sam i da je ubijem, najlakse bi mi to bilo...

Posla sam ka svojoj sobi.

Jato: Ne zelis da ostanes sa nama?
Ja: Izvinite, umorna sam. Idem da se odmorim do pocetka casova.

Dolazim do vrata i ulazim u sobu.
Bacam se na krevet i zatvaram oci. Na krevet doskace i Kane. Prilazi i pocinje da me gurka glavom.

Ja: Molim, Kane?

Podigla je glavu i pokazala mi na vrata od terase.
Ustala sam i otvorila ih. Na ogradi je stajao soko pismonosa.
Dosla sam do njega i ispruzila ruku, na sta je on skocio na nju.
Iz kutijice na njegovom vratu sam izvadila zamotuljak.
To je pismo od mog oca.

,, Akira, nadam se da si uradili ono sto sam ti rekao. Ne zelim da vise sramoti nas klan. Pozdravi ujaka i, molim te, drzi Vilijamovo stanje pod kontrolom."

Ah...
Usla sam u sobi sa sve sokolom. Sela sam za sto i krenula da pisem odgovor na tatino pismo.

,, Da oce, uradila sam ono sto si mi rekao.  Nadam se da ce postati onakav kakvog ga ti zelis. Ne brini se, kontrolisacu njegove moci sve dok ne postane jaci cak i od mene. Drago mi je sto mogu da ti pomognem i udovoljim."

Uvila sam papir i stavila ga u kutijicu na sokolu.
Opet sam izasla na terasu i ispruzila ruku ka nebu.

Ja: Leti, odnesi ovo ocu.

Odrazio se od moje ruke i odleteo.

  Naslonila sam se na ogradu terase. Zar on stvarno misli da cu pomoci toj budali?
Ah...
Zasto, zasto se morao roditi taj beskorisni placljivac?! Da nije, ja bih bila naslednik klana. Ne bi me roditelji zanemarivali, ne bih im sluzila samo kao neko oruzje. Ali ipak, taj mali nikad nece moci da bude kao ja. On nema tog demona u sebi. Nikad se ne bi mogao predati tami, kao sto sam ja. Znog toga sam i bila nepozeljna i u porodici i u drustvu. Bila sam cudoviste, demon, grubijan, masina za povredjivanje i ubijanje. Nisam mogla da zanemarim tu cinjenicu, ali nisam ni ja kriva sto sam takva. Nisam mogla da kontrolisem svoje moci i demon u meni bi preuzeo kontrolu nada mnom. Jednostavno, ja sam pravo cudoviste,

Xx: Ne, nisi cudoviste!

Sta? Okrenula sam se i ugledala Jata, kako stoji na vratima terase.

Ja: Jato? Kako si usao?
Jato: Nikad ne zakljucavas vrata.
Ja: A...

Izdahnula sam.

Jato: Zasto mislis da si cudoviste?
Ja: I jesam. Ja sam nosilac Carskog Cudovosta.
Jato: Pa sta? Kakve to ima veze s tvojim karakterom?
Ja: Nikakve, ali ljudi me zbog toga osudjuju. Ja sam naslednik Caeskog Cudovista porodice Namikaze. Ja nosim u sebi Crnog Andjela.
Jato: Znam, ali to ne znaci da si monstru za kakvog se smatras.
Ja: Mozda si u pravu.